Kreću i bitke u Kini: Đani bez najveće zvezde napada treće zlato u nizu, trofej merka i Grbićeva Poljska

Dok je u ženskoj konkurenciji Italija opravdala očekivanja i odbranila titulu u Ligi nacija, u muškoj nema izrazitih favorita. Na finalnom turniru u Ningbou (od 30. jula do 3. avgusta) ambicije da pokore konkurenciju gaje skoro svi učesnici, osim Kine, koja se samo zahvaljujući domaćinstvu nalazi u probranom društvu.

Tron je još od prošle godine u vlasništvu Francuske. Trikolori su trijumfovali tada u najkomercijalnijem takmičenju, ali su potom i po drugi put u nizu osvojili olimpijsko zlato. Andrea Đani kao tvorac najsjajnijeg odličja iz Pariza ne može da se osloni na najjači mogući sastav. Međutim, na raspolaganju i dalje ima i te kako kvalitetan roster.

Glavna razlika u odnosu na ranije nastupe je izostanak najveće zvezde Ervina Engapeta i Žana Patrija, koji je praktično u poslednjem trenutku otpao zbog virusa. Pošto će italijanski stručnjak biti lišen ozbiljnog poenterskog učinka, na tehničarima Benjaminu Tonjutiju i Antoanu Brizaru je da razigraju ostatak saigrača. U skladu sa raspoloživim opcijama u napadu, značajnu ulogu trebalo bi da imaju Teo For i Trevor Kleveno, uz libera Ženju Grebenjikova, koji odavno čini okosnicu nacionalnog tima.

Na trofej pretenduje i Brazil, ponovo sa legendarnim selektorom Bernardom Rezendeom. Selekcija iz Južne Amerike je verovatno i najviše pokazala u interkontinentalnom delu. Zasluženo je i osvojila pol-poziciju, jer je zabeležila 11 pobeda u 12 odigranih utakmica. Iako to nije onaj moćan i nedodirljiv Selesao kao u najboljim danima, prikazane partije, u kojima su prednjačili Alan i Darlan Souza, Honarato i Lukas Bergman, deluju obećavajuće pred daleki put do Los Anđelesa 2028. godine.

Reprezentativci Brazila (©FIVB)

U prvom redu kandidata za pehar je i Italija. Ako se i zna da je ova četa aktuelni svetski šampion, ali i da u njoj organizacijom akcija diriguje često maestralni Simone Đaneli, jasno je i zašto strateg Ferdinando De Đorđi ima veru da osvajanje Lige nacija nije samo san, nego i realnost. Da li će baš Azuri dogurati do zlatne medalje, opet će zavisiti od povremenog nezaustavljivog Alesandra Mikjeleta.

S druge strane, Poljska je uvek u vrhu, pogotovu od kada je reprezentaciju preuzeo Nikola Grbić. Srpski as je u proteklih 12 mečeva izvesno bio promenljivog raspoloženje. Nekada je verovatno bio prezadovoljan igrom svojih izabranika, mada je na trećem turniru pred domaćom publikom u Gdanjsku i priznao da nikada nije bio toliko besan. Prava snaga popularnih belo-crvenih je nepoznata, jer je šef stručnog štaba do sada i kombinovao sastav. Evidentno je i da je mlađi od braće Grbić u stanju da sklopi daleko strašniju mašineruju od one koja je krenula put Ningboa. Doduše, i Vilfredo Leon, Bartoš Bednorž, Tomaš Fornal, Jakub Kohanovski, Artur Šalpuk, Kamil Semenjuk i Kevin Sasak su odbojkaši koji kod većine rivala izazivaju određenu dozu straha.

Prijatno iznenađenje su Kubanci. Primera radi, svojevremeno čuveni Lavovi su jedini uspeli da nadigraju Brazil. Imaju baš u sopstvenom taboru najefikasnije igrača takmičenja u liku Marlona Janta sa 237 poena, po pravilu ih odlikuju i neverovatne fizičke predispozicije zbog čega su i svima pretnja. Povrh svega, Robertlandi Simon je tu, koji je tokom treće sedmice, ujedno i jedine na kojoj je igrao u ovom izdanju, pokazao da je i sa 38 leta među najboljim blokerima na planeti.

Imaju i Poljaci visoke ambicije (©FIVB)

Na kraju, ne i sa najmanjim šansama, su Japan i Slovenija. Azijski tim na čijoj klupi sedi Loran Tili je u protekle dve godine osvojio isto toliko medalja u Ligi nacija. Najpre bronzanu, potom i srebrnu. Čak i bez Judžija Nišide je overio vizu za F8, pa Jukija Išikavu i družinu niko ne bi smeo da potceni. A i Zmajčeki u eri novog selektora Fabija Solija mogu da pomrse račune nešto većim favoritima, mada se možda takav utisak ne stiče barem na papiru.

LIGA NACIJA ZA ODBOJKAŠE - ČETVRTFINALE

Sreda
9.00: Italija - Kuba
13.00: Brazil - Kina

Četvrtak
9.00: Francuska - Slovenija
13.00: Japan - Poljska