Čovek stena: Impresivna statistika Igora Vujačića

Ako je Danilo Bata Stojković u „Varljivom letu“ govorio „Možda je ova ’68. dobra za čovečanstvo, ali za mene je poražavajuća“, Igor Vujačić mirne duše može da konstatuje „možda je 2020. užasna za ljudski rod, ali za mene je odlična“.

Statisti defanzivac će koronarni fudbal pamtiti po podatku kojim malo ko može da se pohvali na ovdašnjoj sceni. U aktulenoj sezoni odigrao je 11 zvaničnih utakmica i svaki put je njegov tim sačuvao mrežu netaknutom! Možda nije kalibar za najveće evropske klubove, ali je jesen u dresovima Partizana i reprezentacije Crne Gore odradio bez greške, nagovestivši da Aleksandar Stanojević u Humskoj i Faruk Hadžibegić u Podgorici i te kako mogu da imaju koristi. Ako ništa drugo, struka je procenila kako 26-godišnji štoper može više nego što je javnost smatrala. Donedavno.

Kad je sezona počela bio je Vujačić u trećem planu na Topčiderskom brdu, bez velikih šansi da vidi teren. Prednost su kod Sava Miloševića imali Uroš Vitas i Bojan Ostojić, polako je ritam hvatao novalija iz Olimpije Maki Banjak, pominjalo se da bi Nemanja Miletić mogao da se vrati u srce odbrane. Krajem letos produženog roka sve je bilo spremno za pozajmicu, čak je i bivši prvotimac Zete bio za tu opciju, ali promena trenera, odlasci Vitasa i Miletića u Saudijsku Arabiju i želja Aleksandra Stanojevića da mu pruži šansu uprkos angažmanu Svetozara Markovića otvorili su prostor za dokazivanje.

I kao kad napadač gladan golova grize, jer zna da mu je to jedina šansa za opstanak, tako je i Igor Vujačić shvatio da ima samo jednu priliku. Zgrabio ju je. Igrao je protiv Mačve (2:0), Proletera (1:0), TSC-a (4:0), Voždovca (2:0) i Mladosti (4:0) i sve utakmice s njim u prvih 11 Partizan je dobio. Bez primljenog gola. A ne tako davno, koliko u prošloj sezoni, saplitao sa u Lučanima, protiv Palančana, Zmajeva, pretprošle nije dobio Šapčane...

Jedan od razloga zbog kojih je Vujačić uopšte dobio priliku kod Stanojevića su zadovoljavajuća izdanja u selekciji Crne Gore. Počelo je septembarskim gostovanjima Kipru (2:0) i Luksemburgu (1:0), što je bila inicijalna kapisla da ga pojedine analitičke platforme uvrste u idealni tim drugog kola Lige nacija, u oktobarskom ciklusu iz poslednje linije komandovao je, sa Markom Simićem, trijumf nad Azerbejdžanom (2:0), da bi minulog meseca izdržao i revanš sa istim rivalom (0:0) i proveo 90 minuta na terenu u Podgorici proitv Kiprana (4:0).

Neko će reći „slučajno“. Možda, ali bez Vujačića Hrabri sokolovi nisu ove jeseni pobedili Litvaniju (1:1) i Kazahstan (0:0) u prijateljskim mečevima, a poraženi su od Luksemburga kod kuće (1:2).

Talija!