Izleću kosturi iz ormara Sitijevog mračnog carstva: Pretnje, zastrašivanje, objavljivanje adrese...

Do tada je, kako kaže, već šest godina bio naviknut na uvrede i organizovane napade dela Sitijevih navijača svaki put kada bi objavio tekst u kojem je dovodio u pitanje legalnost pojedinih finansijskih poslova kluba. Međutim, objavljivanje njegove kućne adrese predstavljalo je potpuno novi nivo. Posebno zato što je u tom trenutku razmišljao o umirućoj supruzi i dve ćerke tinejdžerke.

Haris tvrdi da je tada dobio direktan kontakt u Tviteru zadužen za njegovu zaštitu i brzo suspendovanje naloga sa kojih su mu upućivane pretnje. Problem je bio što bi osobe iza tih profila gotovo odmah otvarale nove naloge i nastavljale sa istim ponašanjem. Njegova supruga Helen preminula je u decembru 2020. godine. A Haris je opisao nestvaran osećaj olakšanja jer, kako kaže, najekstremniji deo Sitijevih navijača više nije mogao da ga muči koristeći njenu bolest.

To, međutim, nije bio kraj. Godinu dana kasnije Haris je došao do informacija da Mančester Siti i Premijer liga vode ozbiljan pravni sukob povodom istrage protiv kluba, dok su obe strane pokušavale da obezbede da detalji procesa ostanu daleko od očiju javnosti. Mejl on sandej je tada angažovao pravni tim kako bi izborio pravo medija da izveštavaju o osnovnim detaljima postupka. Sud je stao na stranu otvorenosti procesa, a Harisova priča završila je na zadnjoj strani lista.

Usledila je nova lavina. Na forumima i društvenim mrežama pojavile su se poruke u kojima su pojedinci tvrdili da je Haris "zaslužio“ da mu supruga umre zbog načina na koji je izveštavao o Mančester Sitiju. Haris danas tvrdi da se klub tokom godina prema njegovim istraživanjima odnosio na različite načine: od ignorisanja pitanja, preko optužbi da vodi ličnu kampanju protiv Sitija, pa sve do pravnih pretnji i pokušaja zastrašivanja i huškanja navijača da mu prete.

Priča dobija dodatnu težinu upravo sada, kada je Premijer liga donela presudu kojom je Siti proglašen krivim. Komisija je zaključila da su korišćeni lažni ili prikriveni komercijalni aranžmani, da su finansijski podaci bili netačno prikazivani, da je novac vlasnika predstavljan kao prihod sponzora i da je klub značajno prekoračivao dozvoljene finansijske limite. Utvrđena je i višegodišnja nesaradnja sa Premijer ligom.

Kazna tek treba da bude određena, dok Mančester Siti i dalje negira optužbe i najavljuje nastavak pravne borbe. Ali u trenutku kada je presuda objavljena, ponovo je u prvi plan izašao još jedan čovek bez kojeg čitava afera verovatno nikada ne bi poprimila ovakve razmere. Rui Pinto. Portugalski uzbunjivač i čovek iza "Football Leaksa" bio je jedan od ključnih izvora dokumenata koji su godinama otkrivali kako su najveći evropski klubovi poslovali iza zatvorenih vrata.

Pinto se od 2020. godine nalazio pod zaštitom portugalskih vlasti, ali mu je ona krajem septembra ove godine iznenada ukinuta. Sve se dogodilo praktično u isto vreme kada je objavljena istorijska odluka protiv Mančester Sitija. Portugalska policija procenila je da je bezbednosni rizik po Pinta nizak, iako je on svega nekoliko meseci ranije napadnut u Lisabonu. Njegovi advokati su nakon odluke poručili da je njihov klijent "u većoj opasnosti nego ikada", dok je sam Pinto tvrdio da dobija pretnje smrću i da postoji rizik čak i od atentata. Ubrzo je promenio lokaciju boravka i saopštio da će nastaviti svoju borbu.

Zbog toga svedočenje Nika Harisa danas dobija potpuno drugačiji kontekst. Jer više nije reč samo o novinaru koji opisuje ružne komentare sa društvenih mreža. Reč je o čoveku koji je 18 godina istraživao klub čije su finansijske konstrukcije sada zvanično proglašene protivnim pravilima, i koji tvrdi da je tokom tog perioda bio izložen pretnjama, pravnim pritiscima i pokušajima zastrašivanja.

Haris posebno naglašava da njegov odnos sa Sitijem nije oduvek bio neprijateljski. Godinama je imao korektne kontakte sa ljudima iz kluba, poznavao je navijače Sitija i imao prijatelje koji su radili ili još rade na Etihadu. U jednom periodu bio je čak i gost predsednika kluba Halduna Al Mubarakа u VIP loži.

Prelomna tačka, kaže, dogodila se 2014. godine, kada su prve ozbiljne kazne zbog finansijskih nepravilnosti počele da otvaraju pitanja o načinu na koji je Siti finansirao svoj uspon. Od tada su odnosi postajali sve gori. Haris danas tvrdi da ga je vodila samo jedna stvar: objavljivanje onoga što može da dokaže. A upravo zato presudu Premijer lige vidi kao potvrdu višegodišnjeg rada.

Po njegovom mišljenju, razmere utvrđenih nepravilnosti ukazuju na sistemsko varanje kakvo engleski fudbal do sada nije video. Siti će pokušati da obori odluku žalbama i pravnim sredstvima, a čitav proces mogao bi da traje još dugo. Ali jedna stvar se već promenila. Godinama su ljudi koji su ukazivali na Sitijeve finansije predstavljani kao neprijatelji kluba, ljudi sa "agendom", uzbunjivači kojima se ne može verovati ili novinari koji žele da unište uspešan projekat.

Posle zvanične presude Premijer lige, taj argument više nema istu težinA kada se na istom mestu nađu svedočenje novinara kome je objavljena kućna adresa dok mu je supruga umirala, uzbunjivač koji govori o strahu od atentata i klub proglašen krivim u najvećoj finansijskoj istrazi u istoriji Premijer lige, onda priča odavno prevazilazi granice fudbala. Ona postaje priča o novcu, moći i ceni koju nekada plaćaju oni koji pokušaju da zavire tamo gde im je poručeno da ne gledaju.