Najmlađi fudbaler Superlige: Deda harmonikaš, tata za klavijaturama, a u mojim rukama dirigentska palica

Nije Kukurelja, niti Rabio, još manje je David Luiz. Nije ni muzičar, jednostavno geni nisu učinili svoje, te umesto da krene stopama dede i oca, odlučio je da potrči za loptom. Skromno, ali svestan potencijala, najsjajniji biser Mladosti iz Lučana ističe da je on - Đorđe Gordić, momčić iz Priboja koji tek treba da izgradi svoj put.

Trenutno najmlađi fudbaler na superligaškoj sceni privukao je tokom 2021. godine veliku pažnju javnosti. Specifična frizura, odnosno duga kovrdžava kosa, bila je povod ljubiteljima fudbala da ga zapamte, a lakoća sa kojom u 17. godini barata loptom potom je uticala da se pogled publike duže zadrži na njemu.

"Istu frizuru imam otkad znam za sebe. Dugu kovrdžavu kosu negujem oduvek i povod za takav stajling nije bio niko od igrača. Zanimljivo je da u okruženju nemam nadimak zbog nje iako sam video u medijima da me često zbog iste porede sa poznatim fudbalerima. Nisam Rabio ili Kukurelja, želim da budem svoj, međutim, kada su idoli u pitanju i igrači kojima se divim, omiljeni mi je Lionel Mesi. Samo što ne igramo na istoj poziciji. Njegova uloga je znatno ofanzivnija", počeo je Gordić priču za Mozzart Sport.

Odlične igre veznog fudbalera brzo su postale povod za natpise u medijima. Po okončanju godine u kojoj je upisao seniorski debi, prvenac i afirmisao se na domaćoj pozornici, talentovani igrač sumirao je utiske.

"Zadovoljan sam jesenjim delom sezone. Pre svega sam srećan što sam dobio poverenje čelnika kluba da igram i dao maksimum kako bih opravdao šansu. Nadam se da ću nastaviti da napredujem i beležim sve bolje igre".

Kraj prethodne sezone i izostanak rezultatskog imperativa bili su povod da stručni štab Lučanaca centralnog vezistu rođenog 2004. godine nagradi debijem i to ni manje ni više u duelu sa Partizanom.

"Trenirao sam sa prvim timom i prethodne sezone, ali sam igrao za omladince. Četiri dana pred utakmicu sa crno-belima postojao je nagoveštaj da bi trebalo da dobijem šansu, a tri dana uoči meča sam saznao i definitivno da ću debitovati. Bilo je to neverovatan osećaj".

Debiju iz snova i pobedi 1:0 nad Partizanom prethodili su dani euforije i iščekivanja.

"Počeli smo da uigravamo startnu postavu i tada sam shvatio da ću igrati. Šef mi je govorio šta očekuje da uradim, koji su moji zadaci i kroz pripremu sam shvatio odgovornost koju preuzimam. Od trenutka kada sam saznao da ću debitovati samo to mi je bilo u glavi. Brojao sam sate do utakmice. Od prvog sudijskog zvižduka, od prvog duela, trudio sam se da pokažem da sam sa pravom dobio šansu. Dao sam sve od sebe da pokažem kvalitet i opravdam poverenje, a na isti način ulazim u utakmice i danas".

Pogodak Milana Bojovića i pobeda ukrasili su dan za pamćenje mladog veznog igrača koji je gotovo savršeno odradio sve zadatke tokom 74. minuta provedena na terenu.

"Jojić mi je bio direktni rival. Tako se poklopilo da sam kao najmlađi imao zadatak da se nosim sa jednim od najiskusnijih, ali mi to nije unelo strah. Gledao sam kako ostali igraju, pratio tok igre i brzo se opustio. Ponese vas tok meča i prestanete da mislite o svim scenarijima koje prethodno kreirate. Postojala je pozitivna trema, ali sam se brzo opustio. Upravo Bojović me je savetovao pre utakmice, govorio mi je da se opustim i da igram kao inače, bez pritiska. Podrška iskusnijih igrača mi je bila veoma značajna, imaju razumevanja uvek i tu su da nas usmere što je dragoceno kada pravite prve seniorske korake".

Jedna utakmica bila je dovoljna da se Gordiću od poruka i poziva za nekoliko sati isprazni baterija na telefonu, međutim čestitke su predstavljale samo uvertiru u jesenju polusezonu za pamćenje.

"Posle debija sam imao dosta poruka i poziva. Čestitali su mi mnogi drugari, sve što sam tada proživeo bio je poseban motiv da uložim još više truda. Dok su moji vršnjaci gledali Partizan i Zvezdu na televiziji, ja sam igrao protiv njih. Kada sam to shvatio još marljivije sam počeo da pristupam obavezama".

Đorđe Gordić u duelu sa Aleksandrom Kataijem, Foto: Starsport

Posle letnjih priprema Gordić se ustalio u startnoj postavi Mladosti i šansu u vidu bonusa iskoristio na najbolji način. Vrlo dobrih šest meseci i značajnu minutažu ukrasio je gol u pobedi nad Napretkom (3:2) u poslednjoj utakmici pred domaćom publikom u 2021. godini.

"Najupečatljivija ostaje upravo utakmica protiv Napretka i prvenac koji sam postigao u pobedi protiv Kruševljana. U tom susretu sa tribina me je bodrio brat i nakon pogotka sam ga pogledom tražio da zajedno proslavimo, nisam ga ugledao u euforiji, ali gol ostaje njemu posvećen za podršku koju mi je pružio. Kada sagledam čitavu polusezonu ima momenata u kojima smo bmogli bolje, ali i kada nas je sreća nagradila, ostaje žal što smo ubedljivo poraženi od Zvezde, naročito jer smo odigrali vrlo dobro prvo poluvreme. U nastavku smo ipak poklekli i ubedljivo izgubili".

Osim brata, velika podrška mladom centralnom vezisti su i ostali članovi porodice.

"Glavna podrška su mi brat i roditelji, posebno mama Marija. Ona je bila na debiju protiv Partizana. Ostalima je kasnije bilo žao što nisu bili u prilici da prisustvuju susretu, posebno bratu, ali su ispratili utakmicu posredstvom televizijskog prenosa. Da stvar bude još interesantnija upravo mama je jedina koja navija za Partizan. Taj dan radovala se kao i svi, mom debiju i pobedi".

Golobradi fudbalski kreator od pionirskih dana do danas prešao je put kakav mnogi sanjaju i od pionira FAP-a iz rodnog Priboja za tri godine postao igrač za kojeg se interesuju klubovi i van granica Srbije.

"Fudbal sam počeo da igram u Priboju gde sam prošao sve selekcije do pionira. Potom, kada sam krenuo u srednju školu prešao sam u Lučane. Prvo sam upisao školu u Čačku odakle mi je majka, ali sam se prebacio pošto sam postao igrač Mladosti. Od tada živim u Lučanima sa saigračima. Ovaj klub mi je pružio mnogo i srećan sam ukoliko budem mogao da mu vratim na neki način, ipak ne dozvoljavam da mi priče o transferu skrenu pažnju i da me omeju na putu do cilja".

Atalanta pronašla pojačanje u Lučanima? Đorđe Gordić na meti Boginje

Po završetku 2021. godine Gordić je dovođen u vezu sa Partizanom i Atalantom, međutim činjenica da je jedan od najinteresantnijih igrača fudbalskim skautima zaduženim za Srbiju, nije uticala da vezista promeni gledište.

"Još u omladisnkim danima se pominjao moj prelazak u Zvezdu ili Partizan, međutim u tome nije bilo istine. Svašta se govorilo, svašta je i do mene stizalo, ali nikad nije bilo zvaničnih kontakata. Vesti koje danas čitam, sve priče i dovođenja u vezu sa drugim klubovima samo me dodatno motivišu da još više i napornije radim. Interesovanje javnosti i klubova je veliki podstrek, ali su mi misli potpuno usmerene ka Mladosti. Zadovoljan sam i zahvalan na šansi i razmišljam samo o igrama za sadašnji tim. Ostalo će doći vremenom. Na meni je da igram i trudim se. Probudi se mašta kada pročitam naslove u medijima, ali nemam neki konkretan dalji cilj, određeni tim o kojem maštam. Fokusiran sam apsolutno na Mladost".

Upravo stav sa obe noge čvrsto na zemlji i profesionalni odnos rezultirali su dosadašnjim napretkom, a Gordić ističe da mu je bavljenje sportom više od profesije.

"Oduvek su me privlačili sportovi, te su mi oni i razonoda u slobodno vreme. Kad ne igram fudbal rado se oprobam sa drugarima u tenisu ili košarci. Zanimljivo je da nemam sportskih gena, prvi sam u porodici koji se bavi sportom. Svi u porodici su muzičari. Deda je harmonikaš, tata klavijaturista, ali nisu preneli na mene ljubav prema muzici. Iako bih po stajlingu mogao da budem možda gitarista, zbog uloge na terenu najbliža mi je dirigentska palica", uz osmeh je zaključio Gordić.