Fredi Haus o čoveku Dejanu Milojeviću: Hteli smo zajedno na palačinke, pa na utakmicu Partizana

Tužna vest o smrti Dejana Milojevića nikoga u košarkaškom svetu nije mogla da ostavi ravnodušnim. Od saigrača, do rivala... Nema igrača na koga moćni Dejan Milojević nije ostavio jak utisak.

Najbolje ovo zna nekadašnji as Partizana Fredi Haus koji je bio Dekiju i rival i saigrač, a pre svega prijatelj i to skoro dve decenije.

"Nisam siguran da ljudi znaju koliko mi je Dejan bio značajan. Pravi prijatelj koga sam uvek mogao da pozovem. Pre samo nekoliko dana smo razgovarali telefonom, a baš juče sam ga pominjao u razgovoru sa prijateljima, kako na NBA utakmice idem samo zbog njega kada Golden Stejt dođe u Dalas. Utučen sam zbog njegovog preranog odlaska. Zvao sam ljude iz Golden Stejta pošto imam nekoliko prijatelja, jednostavno sam odbijao da poverujem da je istina da Dekija više nema", priča nam emotivni Fredi Haus, jedan od prvih Amerikanaca koji oduševljavao navijače Partizana početkom ovog veka.

Sudbina je htela da na početku poznanstva budu žestoki rivali koji nisu popuštali ni milimetar jedan protiv drugog. Haus je sa ponosom nosio crno-beli dres kluba iz Humske, dok je Milojević bio nezaustavljiv kao član Budućnosti.

"Sećam se kao da je juče bilo. Prvi meč protiv Budućnosti. Ljudi mi pričaju o nekakvom srpskom Čarlsu Barkliju. Mislim se u sebi, sad će taj tip da vidi šta ja umem. Međutim, onda shvatim da će njega da čuvaju Nenad Krstić i Kosta Perović. Kako prolazi utakmica Dejan nam iz napada u napad daje poene, imao sam osećaj da se i ne umara. Onda je trener Dule prišao meni i rekao da moram ja da ga sačuvam kako znam i umem. Čoveče... kad se setim tih duela. Kao planina da me udari. Nema jačeg od Dejana Milojevića, a teško da je neko i bolji čovek od njega".

Kako su godine prolazile, tako su se Haus i Milojević sprijateljili.

"Pošto smo bili rivali, ljudi nisu verovali da smo prijatelji, ali ja sam hteo da naučim od njega, a on je tada pokazao nesebičnost. Podelio je znanje koje ima već tada. Znao sam da je posebna osoba i da ima potencijala da bude veliki trener. Uveren sam da bi vodio neku NBA ekipu jer ima sve što je potrebno za tako nešto. Zna kako sa ljudima, nikada vas ne laže. Znate, puno je licemera u današnjem svetu. Jedno kažu, drugo misle, treće urade... Deki je bio potpuna suprotnost. Kada kaže nešto znaš da je to to. Kao u kamen uklesano. Ono što on kaže, to i uradi. Kasnije smo i u Španiji bili saigrači i pravi prijatelji".

Kako život nekada nije fer: Svet košarke tuguje zbog Dejana Milojevića

Zastao je na trenutak Amerikanac... Jasno je da se bori sa emocijama.

"Isto ovako sam se osećao kada je preminuo Gru. Kao brat mi je bio. Dejan takođe. Mnogo dobrih ljudi sam upoznao dok sam igrao u Srbiji i zaista sam privilegovan da imam puno prijatelja, ali najbliži sam bio sa Gruom i Dejanom. Veliki ljudi, mnogo će mi nedostajati".

Igor Kokoškov: Ne mogu da verujem šta se izdešavalo za 12 sati, juče smo se dopisivali...

Podsetili smo Hausa da je posle neverovatne igračke karijere brzo ušao u trenerske vode i kroz svoje ruke provukao Boban Marjanovića i Nikolu Jokića.

"Otkriću vam sada nešto što nisam pričao. Tokom godina stalno sam sa Dejanom razgovarao kako želim da sa njim ponovo kročim u Pionir na utakmicu Partizana. Da dođem u Beograd i setim se svega. On je međutim imao drugačiju ideju. Kada je postao trener Mege hteo je da i ja dođem i budem deo stručnog štaba. Rekao mi je: "Fred, dođi da mi pomogneš oko odbrane". Moram da priznam da sam ozbiljno razmišljao, ali na kraju nisam mogao. Imao sam porodični problem, veoma bitna osoba u mom životu je imala rak, nažalost je preminula i rekao sam Dekiju da jednostavno ne mogu da se fokusiram na košarku".

Geografska razdvojenost i godine nisu uspeli da olabave prijateljstvo Milojevića i Hausa.

"Bio sam presrećan kada je došao u Golden Stejt. Kada god Voriorsi dođu u Dalas, Dejan pozove mene i mog sina da dođemo na utakmicu. Uvek se posle toga ispričamo, odemo na večeru. Jednostavno Dejan je bio takav lik, nekako uzmeš zdravo za gotovo njegovu velikodušnost. Tek sada kada ga nema shvatam kakav je on čovek, uvek otvoren, dobre duše, odvajao je vreme za svakoga".

Takvih ljudi kao Miloje nema puno u savremenoj eri košarke.

"On je starog kova bio. Kod njega stvari idu ovako. Na prvom mestu porodica, na drugom prijatelji, pa tek onda gleda sebe. E to je Dejan Milojević. Možda će ga svi pamtiti kao neverovatnog košarkaša, što on definitivno i jeste bio, ali ja ću ga pamtiti kao prijatelja koji je uvek bio spreman da razgovara, pronađe vreme za ljude".

Kako je Jokić govorio o svom košarkaškom ocu: Uvek srećan, iskren, savršen čovek

Anegdota ne manjka u odnosu Milojevića i Amerikanca koji je osvojio dve titule šampiona države sa klubom iz Humske.

"Jednom sam se našalio sa Džikićem kada mi je otkrio da mu je Dejan Milojević kum. Pomislio sam, to mora da je dobar čovek onda. Možda ga i ja pozovem da i meni bude kum kada se budem ženio. Verujem da bi istog sekunda prihvatio".

I poznati agent Miodrag Ražnatović je bio česta tema razgovora.

"Deki je mislio da Miško treba da mi bude agent, da bi mi mnogo pomogao, ali ja kakav sam bio, stalno sam negde jurcao, nikada nisam imao vremena da razmislim o tome. Verovatno je Dejan bio u pravu. Ko zna šta bi bilo da mi je Miško bio agent? Samo još jedan primer na koji način je MIlojević razmišljao kada su prijatelji u pitanju".

Adam Silver u ime NBA lige: Dejan, voljeni kolega i drag prijatelj mnogih u svetu košarke

Sada će morati put Beograda bez dobrog prijatelja.

"Hteo sam sina da dovedem u Beograd, da sa Dejanom idemo na palačinke. To mi je bila omiljena hrana u Beogadu,želeo sam da moj sin sve to iskusi, da dođe na utakmicu Partizana. Sada ćemo to morati bez Dekija. Plan mi je da narednog januara dođemo na utakmicu Evrolige. Zvaću ljude iz kluba za ulaznice", završava Fredi Haus javljanje za Mozzart Sport.