INTERVJU – Aleksej Pokuševski: Upoređuju me sa Jokićem i Bjelicom, od sedme godine sam pričao da hoću u NBA

U danima kada je sve bučnija košarkaška tema koja se tiče sve manje proizvodnje domaćih talentovanih igrača, Srbija ima jedan veoma dobar i svetao primer u još jednom rukiju kog ima u NBA ligi. U talentovanom igraču - Alekseju Pokuševskom. Momak od samo 19 godina već je debitovao u najjačoj ligi sveta, visok je 213 centimetara i odavno je jasno da ga čeka svetla budućnost.

Sada je samo sve to dobilo potvrdu.

Odmalena se isticao, obarao rekorde, kao kada je postao najmlađi igrač Olimpijakosa u Evroligi, a sada je došlo vreme da pokaže šta zna među najvećim alama igre pod obručima. I to kao jedan od najmlađih igrača cele NBA lige ove sezone.

O tome kakva su mu nadanja, kako se snašao, kako gleda na sve što mu se događa, Pokuševski je govorio za Mozzart Sport i istakao da je zadovoljan kako se cela priča kreće. Ali i da želi da bude još bolji, te da poboljša skoro sve košarkaške elemente. Kroz njegove odgovore vidi se želja za napretkom. A to je najvažnije.

Pričao je o poređenju sa Nikolom Jokićem i Nemanjom Bjelicom, saradnji sa Vasilisom Spanulisom i Jorgosom Printezisom, kao i minutažu koju očekuje u Oklahomi ove sezone. Te kako se snašao u svom „novom životu“. 

Uplivao je u čudesni svet NBA lige kao visoki 17. pik na draftu! To je nešto što će ostati upamćeno i upisano.

“Odlično sam se snašao u Oklahomi. Miran je grad, mali. Tako da je sve dosta pristupačnije i lepo. Draft je prošao bolje nego što smo očekivali. Stvarno nisam očekivao da ću biti izabran od strane Oklahome. Ni sa tog mesta. Tako da je prošlo bolje nego što smo mislili. Zadovoljan sam kao i cela moja porodica“, kaže Pokuševski za Mozzart Sport.

Jesi li očekivao da ćeš se tako brzo naći u NBA i zaigrati već u predsezoni za Oklahomu u solidnoj minutaži, kao i u prvim mečevima NBA sezone?

„Stvarno, prvo nisam imao nikakva očekivanja, nisam znao šta me čeka od minutaže u predsezonskim utakmicama, ali sam dobio lepe minute i zadovoljan sam time“, odgovara Pokuševski.

Često se u košarkaškim krugovima poteže diskusija oko toga koja je razlika između NBA nivoa košarke i Evrolige, odnosno Evrope? I kolika je zapravo ta razlika. Pokuševski je igrao Evroligu, sada igra NBA, pa može da nam posvedoči.

„Razlika je velika. U Americi, u taktici da kažem, ima dosta više napada, dosta više kretnji, ali su dosta i prostije kretnje. Zato što se igra brza košarka i odbrana je jaka i mora sve to brzo da se rešava. Dosta je brže u tom smislu“, kaže Pokuševski i dodaje da nije imao problema sa adaptacijom u novom timu.

 „Odlično sam prihvaćen u ekipi. Imamo mladu ekipu, mlade igrače, imamo i par veterana. Sa svima sam dobar, svi su dobri momci, tako da je i sa te tačke gledišta sve super“.

Da li si sa nekim od naših igrača pričao pre odlaska u Ameriku, tražio možda savet?

„Zasad se nisam čuo ni sa kim od srpskih igrača u NBA ligi, ali osećam, da kažem, neku vrstu pritiska, jer su srpski igrači u NBA uglavnom jedni od boljih u svojim timovima, pa nešto tako očekujem i ja od sebe, a-ha-ha“.

Pokazao je Pokuševski do sada odlično umeće, zadnje promene, poluhorog, nešto što je nažalost sve ređe u modernoj košarci, a što u isto vreme pravi veliku prednost na strani Alekseja u odnosu na druge igrače. Veštine su mu jako izražene. Dopada li se to Amerima?

„To je ono što igram odmalena, od sedme-osme godine, pa evo do sada. Gledam da izgradim svoj put. Da li se Amerikancima sviđa to nisam ispratio, nisu mi ništa oko toga rekli, ali pokušavam da pomognem timu što je više moguće“.

Imao si već dabl-dabl u predsezoni, kakvu ulogu očekuješ u sezoni?

„Da, imao sam jedan dabl-dabl. Nisam pričao sa trenerom na tu temu, ali kakva god uloga da mi se dodeli probaću da je iskoristim na najbolji mogući način, kakva god minutaža bila, kakva god uloga bila“.

Pokuševski je neko ko se gradio kroz sistem Olimpijakosa. Tamo je imao priliku da radi sa legendama poput Vasilisa Spanulisa i Jorgosa Printezisa. Sa njima samo da živite i da ih gledate možete mnogo da naučite, a kamoli kada igrate sa njima.

„Rad sa Spanulisom i Printezisom i još nekoliko igrača iz Olimpijakosa su mi stvarno pomogli da shvatim šta znači profesionalizam. Koliko svaki dan moraš da budeš maksimalan na svakom treningu, na svakoj utakmici, na svakom sastanku, u bilo čemu što ima veze sa košarkom“, rekao je Pokuševski.

Kako bi sebe opisao kao igrača, imaš visinu i sjajnu tehniku, nije ti strano da prenosiš loptu iz odbrane u napad? Na kojoj poziciji vidiš sebe?

„Radim na terenu sve što mogu, što traže od mene, mogu da uradim u suštini. Mogu da prenosim loptu iz odbrane u napad. To je nešto što moderna košarka nosi, što bi bilo dobro da svaki igrač može. U suštini nemam neku određenu poziciju gde sebe vidim, igraću gde god da me trener stavi“.

Gledajući tu tehniku i umeće, ima Pokuševski nekih poteza koji podsećaju na one čuvene Jokićeve, kao i Bjelicine. Pitali smo ga da li vidi sličnost, a on nam kaže da to čine drugi.

„Moguće je da ima sličnosti. Čak me upoređuju ljudi sa Jokićem i sa Bjelicom. Što je stvarno lep osećaj, lepo je to čuti. Ali, opet kažem, pokušavam na svoj način da radim stvari na terenu“.

Na koga od sadašnjih ili bivših igrača si se ugledao u svom košarkaškom sazrevanju? Da li je bilo tih asova čije si poteze želeo da „ukradeš“, uvežbaš?

„Kao što rekoh, bilo je par igrača koje sam voleo da gledam, ali stvarno nisam rekao recimo: ´Hej, sada ću ja ovo da radim kao Durant. Sada ću ovo da radim kao Kobi´. Voleo sam da radim na terenu onako kako se ja osećam“, kaže naš mladi talentovani košarkaš.

Poznata je ona priča o snimku sa Jutjuba koji ti je pomogao. Da li si tada mogao da pretpostaviš da ćeš tako brzo doći do NBA scene? Do najveće pozornice. Do najjače košarkaške lige na svetu.

„Pa evo, iskreno, otkako sam otišao u Olimpijakos, pa do sada, kada malo vratim sećanja, sve je to jako brzo prošlo i vreme jako brzo ide, a-ha-ha. Uvek sam sanjao da ću otići u NBA, bukvalno sam od sedme,-osme godine govorio sebi, ne da moram, već da hoću, hoću, hoću... I evo prošlo je vreme od kada sam govorio da hoću i sada sam tu gde jesam“, zadovoljno će Aleksej.

Čini se da se Pokuševski ne libi da šutira za tri poena, iako je u njemu imao uspona i padova. Koliko to može da bude njegovo oružje u nastavku karijere?

„Šut za tri poena mi je jako važan, radim na njemu dosta, na treninzima koristim svaku priliku da šutnem koliko je god moguće. Zato što je to moderna košarka, to je jedno od glavnih oružja danas. Ako možeš da šutneš za tri, možeš i da ideš na prodor, da podeliš loptu, raširiš teren. Tako da je to jako bitna stavka“, kaže momak rođen u Beogradu 2001. godine.

Koliko ti prijaju i znače pozitivni komentari i javne pohvale trenera? Kakav imaš odnos sa njim?

„Naravno da prijaju. Prija sve to, i javne pohvale, i komentari i sve te medijske priče. Naravno da sve to prija, ali to ne utiče na mene, na moje raspoloženje i igru. Zvuči lepo to što sam jedan od najmlađih u ligi, ali ne menja ništa ni za mene ni saigrače ni trenere. Imam ista prava kao i igrači sa 25, 30, 35 godina, nemam pravo na grešku. Važim isto kao i svi ostali, nema tu nekih razlika“.

Da li si se možda sprijateljio sa nekim od igrača Oklahome, kako provodiš slobodno vreme tamo?

„Sa svim saigračima sam dobar. Prošao sam malo grad, išao u muzej. Slobodnog vremena skoro da nema, tako da ili sam u hotelskoj sobi ili na terenu. Ili avionu. Ili na putu negde, a-ha-ha. Tako da je to u suštini slobodno vreme, nema ga puno“.

Ukupan dosadašnji utisak kada je karijera u pitanju, da li si zadovoljan? Šta bi još voleo da poboljšaš u igri?

„Pa zadovoljan sam, ali iskreno... nikada nisam zadovoljan. Uvek, šta god da se desi, mislim da može bolje. I nikada nisam sto odsto zadovoljan. Sve u igri hoću da poboljšam. I šut za tri. I šut za dva. I snagu. I dribling. I pas. I završnice... Na svemu ću da radim i da pokušam u svim sferama da budem što bolji“, zaključio je optimistično i motivisano Pokuševski razgovor za Mozzart Sport na startu (n)ove 2021. godine.