Uvrede koje Radonjić, Volden, Lazić i ostali nisu zaslužili

“Čime je Dejan Radonjić zaslužio uvrede?“

Ovim naslovom su kolege iz podgoričkih Vijesti izašle u javnost nedugo pošto je završen derbi u Morači gde je Budućnost ubedljivo nadigrala Crvenu zvezdu. Naslov govori dovoljno za sebe i opet nosi taj, nimalo prijatan osećaj gorčine koji se ponavlja gotovo svaki put kada se spusti zavesa na jedan sportski događaj u regionu nekada zajedničke države.

Šta sad za Zvezdu: Da preživi još četiri meča u nedelju dana, pa Cedevita i Igokea... S verom u Mornar

Ovaj slučaj je po mnogo čemu specifičan. Toliko da je zbunio čak i one koji svakodnevno izveštavaju sa lica mesta i dugogodišnji su analitičari sportskih dešavanja. Dvoranom Morača odjekivale su teške uvrede na račun Dejana Radonjića.

Utorak, 18.00: (1,30) Monako (16,0) Budućnost (3,90)

Dejan Radonjić je legenda Budućnosti. Igračka i trenerska. Čovek koji je tokom igračkih dana šest godina proveo u klubu i bio deo najuspešnije generacije u klupskoj istoriji. Trostruki šampion SR Jugoslavije i pride osvajač duple krune u takmičarskoj 2000/01. Kao trener je rastao zajedno sa Plavima i klubu doneo po šest titula šampiona Crne Gore i osvajača nacionalnog kupa. Klub je napustio na gospodski način i nikada u svojim javnim obraćanjima nijednim svojim potezom nije ukaljao čast Budućnosti. Prosto, to nije manir čoveka koji je u svojim trenerskim danima uvek bio odmeren u izjavama i maksimalno pristojan. U odnosu prema klubu koji mu je dao mnogo tokom karijere posebno, mada je to više bila stvar kućnog vaspitanja, ne obaveza.

Dejan Radonjić (©KK Budućnost)

Ipak, Dejan Radonjić je u svojoj Morači i svojoj Podgorici doživeo da ga grupa huligana, kojih je bilo na desetine u loži i na tribinama dvorane, vređa povicima: “Dejo, splačino“. O tome su Vijesti prve i pisale.

Prema nezvaničnim informacijama, pojedini Radonjićevi saradnici iz zajedničkog vremena u Budućnosti nisu mu se ni javili tokom boravka ekipe u Podgorici. Od klupskih čelnika niko nije osudio napad na svog nekadašnjeg igrača i trenera, dok je sportski direktor ABA lige Milija Vojinović u kratkoj izjavi za Mondo rekao da se takvo ponašanje huligana “neće tolerisati“.

“Zar je zaslužio da niko iz kluba u kojem je ostavio neizbrisiv trag ne pokuša da umiri najvatrenije navijače, koji su se nekim čudom našli na tribinama? Zar nije Gavrilo Pajović, koji mu je bio saigrač, a kasnije i prvi saradnik kao sportski direktor, morao da ih smiri? Zar to nije morao da uradi i Dragan Bokan, koji ga je zatekao na klupi kada je postao predsednik kluba i sa njim dva puta stigao do četvrtfinala Evrokupa“, pitanja su koja su otvoreno postavili novinari Vijesti.

Pored Radonjića vređanje sa tribina pretrpeli su kapiten Crvene zvezde Branko Lazić, bek Kori Volden, kao i ljudi iz sportskog sektora i uprave kluba. Pored verbalnih uvreda, mogli su se čuti i životnjski krici kada bi Volden imao loptu u rukama, što je potpuno neshvatljiv potez u vremenu kada se ceo svet zalaže za sprečavanje širenja rasizma, a još više jer i Budućnost u svojim redovima ima afroameričke košarkaše.

“Prostačko vređanje trenera, predsednika, tim menadžera i igrača, je i vređanje kluba. Imitiranje majmuna kad naš igrač ima loptu, je pokazatelj da neki ljudi sa akreditacijama nisu evoulirali i nikako ne shvataju poentu demokratskog društva“, izjavio je direktor Crvene zvezde Filip Sunturlić za naš portal i dodao:

“Pre nekoliko godina im se slično desilo i na fudbalskoj utakmici, što znači da neki ljudi ne napreduju. Oštro osuđujem povike sa tribina i necivilizovane gestikulacije i mislim da njima nije mesto u društvu i sportu. A onom koji im je dao akreditacije neka služi na čast jer su vređali i čoveka koji im je bio trener i igrač, te doneo trofeje u prošlosti. Nama je zadovoljstvo da je taj čovek naš trener i da je u našem klubu i uvek ćemo stati u njegovu odbranu, kao i odbranu svih ostalih iz KK Crvena zvezda“.

Dešavanja u Podgorici nikako nisu dobar znak, jer tačno mesec dana uoči početka doigravanja ponovo se stvara loša atmosfera. Svi znamo šta se dogodilo prošli put kada su se tenzije dovodile do tačke ključanja i svi smo posle nemilih scena pomislili isto: “Samo da se ovakve stvari više ne ponavljaju“.