Više nije iznenađenje kad Partizan izgubi

Dešavali su se porazi u Partizanovoj istoriji, bilo je i težih i lakših, ali retko kada izgubljena utakmica Parnog valjka nije predstavlja (veliko) iznenađenje. Prošle sezone jedva ih je bilo, pobede su ređane kao na traci. Ove - neuspesi. Sve je kulminiralo baš do stadijuma da poraz Partizana više ne predstavlja iznenađenje. Dokaz za to su Burž i Igokea, ekipe koje ne pripadaju kremu evropske košarke. Naprotiv.

Skor u ABA ligi: dve pobede i tri poraza. Skor u Evrokupu: dve pobede i tri poraza. Ukupno: četiri pobede i šest poraza. Partizan više gubi nego što dobija. E, na to navijači, kao i košarkaška javnost, nisu navikli.

Šta je sledeći korak?

Trener nije odgovarao - otišao je. Ostavio je iza sebe 14 igrača koji očigledno ne funkcionišu kao tim. Prvi cilj crno-belih biće da postave novog trenera. Onda da taj isti trener malo promeni sastav i napravi rezove.

Tu je sledeće pitanje ekonomske prirode i time će crno-beli morati da se pozabave. Kada smo pitali predsednika Partizana Ostoju Mijailovića da li će biti promena u sastavu, rekao je da će to uraditi novi trener. Dakle, to nije posao uprave, već trenera. Čekaće se njegova reč. Promene su na vidiku.

Deluje da se na Stefana Jankovića i Brajana Angolu ne računa više ozbiljno. Vlado Šćepanović im nije davao šansu, tako je bilo i kod privremenog trenera Milivoja Lazića u Laktašima. Poruka je jasna. Povratkom Ognjena Jaramaza i Vila Mozlija kompletiraće se kadar od 12 igrača. Sve dalje od toga bila bi ideja novog trenera.

Krivica i odgovornost nisu samo na struci. Ni na Šćepanoviću, niti na nasledniku. Snose deo odgovornosti igrači koji ne liče na sebe, ne liče na one od prošle sezone. Nova krv bi značajno poboljšala cirkulaciju, pa se možda crno-beli na taj način, sa nekoliko promena, probude iz učmalog sna.

Može navijače Partizana da raduje reakcija Radeta Zagorca i veća energija kod njega, može da ih raduje napadački učinak Nemanje Gordića, poneki dobar napad, ali...

Milivoje Lazić u Laktašima (© Star sport)

Šta reći za podatak da je Partizan na gostovanju Igokei imao 23 izgubljene lopte, a da je od toga Mika šest?

Šta reći da je opet primio čak 90 poena (posle produžetka, doduše)?

Šta reći za silne faulove u napadu?

Kakav je bio komentar Milivoja Lazića posle Laktaša?

“Ponovo se pokazala slabost u poslednjih nekoliko minuta, naročito prilikom preuzimanja i atipično čvršću odbranu nismo odreagovali kako bi trebalo. Veći deo utakmice nismo imali sreće, s obzirom da je bilo dosta nekih nepredviđenih okolnosti poput faulova u napadu, nesportskih i dosta promašenih zicera, uz kvalitetnu odbranu. Igokea je kvalitetno šutirala i ubacila teške šuteve preko ruke uz zvuk sirene. Dosta lopti je domaćin pokupio, bio borben. Mi smo u određenom trenutku parirali, ali su nas posle toga preskočili. Nemamo vremena za očaj. Čeka nas naredna utakmica i u što kraćem roku moramo da se saberemo i pripremimo. Imaćemo više vremena da radimo i da se dobro pripremimo za Huventud”, rekao je Lazić. 

Čak i da dođe najbolji trener na svetu ne bi uspeo za nedelju dana da zategne odbranu, jer je to aspekat koji se gradi polako, pre svega na pripremama, a dograđuje se tokom sezone. Crno-beli će krenuti od potpune nule. Bilo je nekih pozitivnih „fleševa“ u Laktašima, ali 79 za četiri deonice, pa i 90 primljenih poena zajedno sa produžetom – previše.

Gde se izgubila ona odbrana od prošle sezone, to niko ne zna.

Gde se izgubio Partizan od prošle sezone, to niko ne zna.

Partizan nije navikao da gubi. A to mu se ove sezone događa češće nego da pobeđuje. Nažalost po sve pritalice crno-belih, više to nije ni iznenađenje.