INTERVJU - Nikola Vučević: Pričalo se da centri nestaju, mi smo dokazali da bez nas ne može

Pobedom nad prošlosezonskim finalistom Majamijem Nikola Vučević otvorio je jubilarnu desetu godinu u NBA ligi.

Iako je u oktobru tek napunio 30 godina, Vučević iza sebe ima ozbiljan staž u najjačoj košarkaškoj ligi sveta i među najiskusnijima u krugu momaka iz nekadašnje Jugoslavije. Kritičari ga svrstavaju u red najraznovrsnijih centara na planeti, a otkako se predstavio američkoj košarkaškoj publici pre skoro deceniju profilisao se kao dabl-dabl mašina. Prošle sezone imao je 36 partija s dvocifrenim učinkom u dve od tri glavne statističke kategorije, što ga je dovelo na deveto mesto u NBA ligi. Godinu dana ranije bio je treći iza Andrea Dramonda i Rudija Gobera...

Zato se postavlja logično pitanje – da li igrač s 19 poena i gotovo 11 skokova po utakmici može da izvuče nešto više?

“Uvek može bolje“, s osmehom počinje Nikola Vučević razgovor za Mozzart Sport i nastavlja:

“Iz godine u godinu se trudim da napravim dodatni korak napred i podignem lestvicu. Prošle sezone sam igrao odlično u plej-ofu, što mi je dalo dodatnu motivaciju da nastavim tim putem i pomognem ekipi da stignemo ponovo do doigravanja. Motivacije uvek ima. Ušao sam u desetu NBA godinu i mogu slobodno da kažem da sam veteran po stažu. Kada gledam iz ove pozicije mnogo mi je brzo prošlo vreme, ali mogu da igram još dugo na najvišem nivou“.

Pauza između dve sezone nije bila dugačka, ali ti si i ovu započeo jako, te beležiš najbolju statistiku u karijeri s 21,1 poenom na 49,7 odsto iz igre i 10,7 skokova. Reklo bi se da si s puno elana ušao u takmičarski ciklus?

“Osećam se bolje nego ikad i kada pogledam na sebe kada sam imao 25 godina i sada, shvatim koliko sam napredovao, koliko sam kompletniji igrač. Iskustvo ima veliki uticaj u tome“.

Orlando je po početku sezone doživeo veliki peh i izgubio Markela Fulca zbog kidanja prednjeg ukrštenog ligamenta. I pored toga Orlando ima ambiciju da ponovo ode među osam najboljih na Istoku...

“Istina, a nismo bili ni mnogo aktivni na transfer pijaci. Otišao nam je Di Džej Ogustin, jedan od važnijih starijih igrača, imao je veliku ulogu u timu kada je ulazio s klupe, donosio je mnogo energije. Imao sam odličnu saradnju s njim, pogotovo u pik’n’rol igri. Otišao je u Milvoki i biće to za nas veliki gubitak. Ali imamo kvalitet da ponovo igramo plej-of, a na meni kao jednom od lidera u timu je da uradim sve da se to zaista dogodi“, priča Vučević i nastavlja:

“Nama je cilj da ponovo uđemo u plej-of, ali biće to mnogo teže nego prošle godine. Konkurencija se dosta pojačala. Atlanta je dovela Bogdana, Galinarija, Ronda, a i pre toga su imali dosta talentovano jezgro tima. S njima su dobili na iskustvu koje će mnogo da im znači za nastavak sezone. Šarlot je dovođenjem Gordona Hejvorda napravio dobar posao, da ne pričam o ostalim klubovima na istoku, Milvokiju, Bruklinu, Filadelfiji, Bostonu, Majamiju, Vašington... Biće teža sezona nego inače zbog celokupne situacije u svetu, ali imamo dobru, talentovanu ekipu, sličnu kao prošle sezone što znači da nećemo morati da se uigravamo“.

Odlaskom Lebrona Džejmsa u Lejkerse, odnosno Kavaja Lenarda u Kliperse Istočna konferencija je izgubila na kvalitetu, pa se stvorila situacija da su klubovi na Zapadu zatrpani superzvezdama i konkurencija za plej-of je velika. Da li misliš da Istok može u skorijoj budućnosti da uzvrati udarac i privuče još neke asove ranga Kevina Durenta ili Rasela Vestbruka?

“Mislim da može, jer će verovatno biti više novca u seleri-kepu. Milvoki je uspeo da dovede Džrua Holideja iz Nju Orleansa što je dobar potez. Bogdan Bogdanović i Danilo Galinari su stigli u Atlantu. Kevin Durent i Kajri Irving izrastaju u dobar tandem, što daje na konkurentnosti za sam vrh na Istoku, što je dobro. S takvim potezima stvoriće se veći balans u NBA ligi i imaćemo više kvalitetnih ekipa na obe strane koje mogu da konkurišu za titulu“.

KAKO SU CENTRI OPET POSTALI VAŽAN FAKTOR

Nikola Vučević i Džoel Embid (©Reuters)

Imaš priliku da igraš najjaču svetsku košarku u eri kada je centarska pozicija postala izuzetno kompleksna i evoluirala je značajno u odnosu na neka prošla vremena. Samim tim centri su u sve većem broju nosioci svojih franšiza...

“Košarka se dosta promenila u odnosu na prošla vremena, evoluirala je, a igra se značajno ubrzala. Današnja košarka zahteva da se igra spolja, sa dosta šuteva za tri poena, na mnogo više poseda i poena, a mi kao centri smo morali da se adaptiramo na to. Više nema toliko one klasične centarske igre, da se ’zavališ’ u reket, primiš loptu i igraš leđima“.

Da li su primeri poput Nikole Jokića, Džoela Embida, Karl Entonija Taunsa, tebe i još nekih zapravo putokaz za to u kom smeru ide centar kao košarkaška jedinka na parketu?

“Prošli smo kroz period kada se pričalo da će centri nestati, ali došlo je do toga da smo uspeli da se modernizujemo i dokazali smo da smo i dalje neophodni za vrhunsku košarku. Sad, niko realno nije mogao da zamisli da će da se pojavi centar poput Nikole Jokića, da deli asistencije kao što samo on ume ili da postavlja igru? Retko ko je mogao da zamisli da ćemo imati centre koji će da pogodi po pet-šest trojki na utakmici kao Bruk Lopez, na primer. Izborili smo se da održimo centarsku poziciju živom i da i dalje budemo bitan faktor na parketu“.

Koliko se igra promenila u odnosu na vreme kada si ti došao u NBA?

“Uh, mnogo. Kada sam ja došao još su centri igrali samo u reketu. NBA liga je sada ispunjena centrima vrhunskog kvaliteta i jako je teško za centra da čuva direktnog rivala, jer moraš da razmišljaš o toliko taktičkih stvari – od otvaranja u širinu na šut posle bloka, do ulaska pod koš, dodavanja za saigrače... Centra sada praktično moraš da čuvaš kao beka. Iz noći u noć moraš da se adaptiraš na drugačiji tip centra s kojim moraš da izađeš na kraj. To je postalo najteži deo posla, a nekad imaš manje od 24 časa da kompletno promeniš svoj način postavke u odbrani i napadu“.

KO S JOKIĆEM IZAĐE NA KRAJ...

Nikola Vučević i Nikola Jokić (©AFP)

Protiv kojih centara ili tipa “petice“ najmanje voliš da igra?

“Nemam neki određeni tip koji mi manje ili više odgovora. Važnije mi je to kako je taj igrač u ekipi. Ako igrate protiv Filadelfije znate da će verovatno svaka lopta da ide na Embida. Tada si u obavezi da budeš u niskom startu svakog trenutka, da se guraš s njim i ne dozvoliš mu da se izbori za dobru poziciju u reketu. S njim ni ne znaš kako da se postaviš jer može da igra leđima ili licem okrenut košu, može iz bloka da se otvori u širinu, ima dobar šut. Andre Dramond je sjajan u skoku, dosta trči i stalno pokušava da se uvali u reket. Bruk Lopez igra kao bek i moraš da paziš na to kada dobije loptu spolja. Verovatno je najteže kada igraš protiv Denvera i Nikole Jokića, jer može sve i izuzetno je nepredvidiv kao igrač“.

Sredinom prošle godine bavili smo se temom odnosa kvaliteta američkih i košarkaša iz ostatka sveta, konkretno evropskih. Tada smo sagovornicima Nenadu Krstiću, Dinu Rađi, Darku Rajakoviću, Kosti Peroviću, Žanu Tabaku i kolegi komentaru Srđanu Radojeviću postavili nekoliko pitanja – da li Evropljani postaju sve bolji ili kvalitet Amerikanaca polako opada? Da li se razlika uopšte smanjuje? Šta ti misliš o ovoj temi?

“Ne bih stvari postavi tako, da je kvalitet evropskih igrača porastao ili američkih opao. Dosta je to do generacija koje dolaze. Dogodi se da imaš nekoliko odličnih draftova sa budućim američkim zvezdama, a onda dođe period kada igrači iz ostatka sveta dominiraju. Problem u Sjedinjenim Američkim Državama je što se sve više forsira AAU košarka (Amaterska sportska unija pr. au) koja je katastrofalna – mladi igrači formiraju timove gde se takmiče protiv drugih ekipa s namerom da se tako lakše nametnu trenerima s koledža – jer uči mlade da igraju košarku na totalno pogrešan način. To znači – ako si najdominantniji ti uzimaš loptu igraš sam ’jedan na pet’. Ne naučiš prave košarkaške vrednosti, kako se igra timski... Poslednjih godina je to dosta aktuelno i ovde igrače sa 14-15 godina, dakle u srednjoj školi, dižu u nebesa, a realno je da košarka na tom nivou ne može da bude neko merilo realnih mogućnosti. Deca stiču skroz pogrešnu sliku kako se dolazi do NBA lige“.

U Evropi to nije slučaj?

“Kod nas se uvek odlično radilo s mladim igračima i kvalitet je uvek postojao, samo se sada NBA svet više otvorio za nas s druge strane Atlantika, u poređenju s onim kako je bilo pre 20-30 godina, kada su se granice tek brisale“.

Misliš li da će neka reprezentacija moći u bliskoj budućnosti da bude ravnopravan takmac Amerima?

“Još dugo će Ameri biti broj jedan u košarci. Pogledajte samo kada dođu Olimpijske igre, mnogi se povedu razmišljanjem da možeš da ih dobiješ, a onda konačna razlika bude po 20-30 poena ili čak više. SAD je naprednija što se tiče načina rada, AAU im pravi problem, ali vidim da su i oni svesni toga i sve se glasnije priča o promenama koje moraju da se sprovedu“.

DONČIĆU KAPA DOLE

Nikola Vučević i Luka Dončić (©AFP)

Poslednji veliki “bum“ u svetskoj košarci napravio je prelazak Luke Dončića iz Real Madrida u Dalas Maverikse. Čini se da američka košarkaška javnost nije bila spremna za ono što je Luka doneo sa sobom u Teksas, iako je tamo otišao s etiketom najtalentovanijeg evropskog košarkaša van NBA lige, odnosno kao neko ko je osvojio praktično sve na timskom i individualnom nivou...

“Da, to što je Luka napravio u ove dve i po godine je zaista neverovatno. Malo ko i dalje može da poveruje u to kako se dobro Dončić uklopio u NBA svet i stil košarke ovde, iako se zbog njegovog transfera u Dalas povela priča da li on može da bude konkurentan ili ne. On je samo došao i od prvog dana počeo da dominira. U svojoj drugoj sezoni napravio je iskorak, odveo Dalas u plej-of. Ljudi su oduševljeni njegovom igrom“.

Kako ti gledaš na to što je Dončić postigao dosad?

“Evo, deset godina sam u NBA ligi i do njegovog dolaska nisam video tako nešto. Uživam da ga gledam, to je talenat koji se rađa jednom u 20 godina. Jednostavno, sve radi na terenu, igra fantastično i lepo ga je gledati. Ima sve. Pokazao je to protiv Klipersa koji su bili među glavnim kandidatima za titulu. Mavsi su uspeli da ih dobiju dva puta, Luka je dao i onaj šut za pobedu... Velika je stvar što tako mlad igrač igra s gotovo neverovatnom mirnoćom, što na parketu izgleda kao da iza sebe ima deset godina NBA košarke, ne dve“.

Da li se takav kvalitet rađa ili se stvara radom?

“Luka je takav čini mi se otkako se rodio. Znam ga dugo godina lično, pa mogu da kažem. Ima to u sebi i iskoristio je maksimalno. Ono što je možda najvažnije je to što se i pored svega ponaša normalno, skromno. U svojim intervjuima i privatnim razgovorima nikada ne možete da osetite nadobudno ponašanje, da sebe veliča. Uvek je skroman, što ljudi posebno vole. To je dokaz veličine. Tako mlad, a da ostaneš na zemlji, to je za veliko poštovanje. Jedna je od najvećih košarkaških zvezda na svetu i tu nema ni trunke dileme“.

BOGDAN DOKAZAO DA VREDI, DA VIDIMO ŠTA MOGU POKUŠEVSKI I AVDIJA

Bogdanović, Jokić, Vučević i Štimac (©MN Press)

Da li ima neki igrač iz Evrope kojeg bi ti voleo da vidiš u NBA ligi sada?

“Iskreno, najviše bih sada želeo da vidim kako će da se razvija Deni Avdija. Gledao sam ga malo dok je igrao za Makabi i čuo dosta toga dobrog o njemu i zanima me kakvu će sezonu da ima. Volim takve igrače, koji mogu da igraju na više pozicija, ima dosta osećaja za loptu, dobar šut, pregled igre... Klasičan evropski igrač, školovan. Vašington je mlada ekipa, imaće dosta prostora za igru i napredak“.

A, kako ti se čini Aleksej Pokuševski? Izazvao je veliku pažnju na ovogodišnjem draftu atipičnom građom i stilom igre...

“Gledao sam ga i upoznao kada je bio NBA kamp u Beogradu. Tada mi se mnogo svideo. Izrazito je visok igrač, a ima osećaj za igru što je sjajno. Znam da je u mlađim kategorijama igrao praktično na svim pozicijama, što znači da je imao trenere koji su znali da prepoznaju njegov talenat i takve igrače generalno volim da gledam. Iskreno, od tog kampa nisam imao mnogo prilike da ga gledam, ali sada kada je tu obratiću pažnju na njegove igre i dalji razvoj“.

Imao si priliku da dva puta odmeriš snage protiv Atlante i Bogdana Bogdanovića tokom priprema za novu sezonu. Da li ste imali prilike da malo porazgovarate o njegovom dolasku u Hokse?

“Rekao mi je da je zadovoljan. To je definitivno igrač kakav je bio potreban Atlanti, da pojača bekovsku liniju uz Treja Janga i mislim da će njih dvojica imati dobru saradnju jer imaju kvalitete kojim mogu da nadograde jedan drugog. Lično mislim da je napravio dobar potez, igraće u startnih pet, imaće priliku da se bori za plej-of. Atlanta je mlada, kvalitetna ekipa i tokom sezone može dosta da napreduje. Imaćemo priliku da odigramo četiri susreta jedan protiv drugog, bićemo direktni konkurenti za plej-of, biće zanimljivo za gledati“, kaže Vučević i dodaje:

“Mnogo mi je drago zbog njega. Zaslužio je ugovor koji je dobio, veliki je radnik, napreduje konstantno još iz vremena kad je bio u Partizanu, pa preko Fenerbahčea do Sakramenta i sad Atlante. Mnogo vredan igrač, što se vidi i kroz ugovor koji je potpisao, a imaće bolju situaciju u Atlanti nego što je imao u Sakramentu. Na Zapadu je mnogo teže da se dođe do plej-ofa, a Sakramento je svojim potezima napravio određene greške i nisam siguran koliko će biti konkurentni za doigravanje“.

S druge strane, Nikola Mirotić je doneo nekonvencionalnu odluku da napusti NBA svet i vrati se u Evropu?

“Iskreno, dosta me je iznenadila njegova odluka. Nismo se čuli da bismo razgovarali na tu temu, pa ne znam šta ga je tačno nateralo da ode. Verovatno je razlog to što je nekoliko puta bio trejdovan, pa je tražio sigurnost, a možda mu je samo nedostajalo da bude bliži kući. To je samo moja pretpostavka. Mene je najviše iznenadilo to što je otišao u Barselonu, kao dete Reala. Igra odlično, Barsa ima odličnu ekipu, on je zadovoljan, što je verovatno najbitnije u svemu“.

Nikola Vučević (©AFP)

Kako iz tvog ugla igrača sa desetogodišnjim iskustvom izgleda kompletan proces adaptacije novopridošlog igrača u NBA, pošto se vidi da pratiš rad drugih?

“Uvek mi je interesantno da vidim kako se evropski igrači uklapaju u ovaj sistem posle drafta, da li će da se snađu odmah ili će im biti potrebno malo vremena... Nije jednostavna promena, jer NBA je potpuno drugačija košarka od evropske. Kao dan i noć. Ovde se igra mnogo brže, na veći broj poena, dosta se traži da igrač pokaže individualne kvalitete, što je dobro. U košarci se nekada individualni kvalitet limitira, ali u NBA nije tako“.

Kada ćeš dobiti pojačanje iz Crne Gore na drugoj strani bare?

“Voleo bih da se to dogodi uskoro, ali treba realno sagledati stvari. Mi smo mala zemlja, sa 600.000 stanovnika i s obzirom na veličinu imali smo dosta asova ovde. Nije lako napraviti igrača s NBA perspektivom, ali vide se važni pomaci i to me čini optimističnim“.

Poruka čitaocima portala Mozzart Sport za predstojeću godinu?

“Pre svega zdravlja. I da 2021. godina bude mnogo bolja od prošle, mada to neće biti teško s obzirom šta smo sve doživeli u 2020. i koliko je zla donela ljudima. Nadam se da ćemo svi zajedno imati mnogo razloga za radost i slavlje u ovoj godini“.

Piše: Nikola STOJKOVIĆ (@nikolaS_msport)