Povrede, povrede, povrede... Previše čak i za Srbiju

Dve pobede na otvaranju olimpijskih kvalifikacija nisu ostavile utisak da Srbija igra moćno, dominantno, nisu opravdale zvanje olimpijskog vicešampiona iz 2016. godine. Ali čak i olimpijski vicešampion, ma ko to bio, može da se oseti ranjivim kada najbolji igrači "padaju" kao pokošeni zbog povreda u surovom, usudićemo se da konstatujemo čak i suludom ritmu gde su mnogi direktno iz završenih klupskih sezona sa 70+ utakmica ulazili u pripreme za kvalifikacije. Neki direktno, dok su neki dobili dva-tri ili najviše pet do sedam dana da napune baterije i u glavi se prebace na sledeće obaveze.

Jović izgubljen za Olimpijske igre

Srbija je za 24 časa ostala bez četvorice asova, osvajača medalja, ljudi koji su naciji dali razlog da ponovo veruju da je košarkaška reprezentacija ponovo sila! Povreda Stefana Jovića, koja je verovatno i rezultat preopterećenosti posle odlaska iz Himkija u martu, dovela je do toga da sada malo ko razmišlja o Olimpijskim igrama, već samo kako da sve ovo prestane. Jer, čak i za Srbiju je sve ovo previše.

16.30: (1,20) Italija (19,0) Portoriko (5,00)

Selektor Igor Kokoškov nije mogao da odgovori na pitanje da li će Nemanju Bjelicu (koleno), Nikolu Kalinića (udarac) i Vasilija Micića (rame) imati za polufinale u subotu, dok je Mozzart Sport još kasno sinoć objavio da Stefana Jovića čeka oko mesec i po dana pauze, što znači da njega neće biti na Olimpijskim igrama čak i da Srbija uhvati poslednji voz za Tokio.

"Malo pad koncentracije, malo umor zbog skraćene rotacije... Ali, uspeli smo u četvrtoj četvrtini da se priberemo i pobedimo kako bismo s prvog mesta otišli u polufinale. Ako me pitate zašto počnemo dobro, a onda padnemo - ne znam odgovor. Verovatno su padovi koncentracije koje moramo da izbacimo u narednim utakmicama, da nas ne bi skupo koštalo. Filipine smo uspeli da dobijemo na individualni kvalitet, ali u narednim utakmicama moramo da menjamo nešto", izjavio je Ognjen Dobrić posle Filipina i dodao:

"Nama ove utakmice služe kao trening, jer nismo dugo bili zajedno. Zato ovo vreme koristimo kako bismo što više bili zajedno. Jasno je da ovo sve ne izgleda dobro trenutno, ali kako vreme bude odmicalo verujemo da ćemo biti bolji. Bitno je biti najbolji kada je najpotrebnije".

Kokoškov o povredama: Jović u bolnici, Beli - koleno, Micić - rame, Kalinić dobio udarac

Bez obzira na sve izostanke, neće vam niko reći da je normalno da se Srbija muči protiv Dominikanske Republike i Filipina. Rivala za koje je, ruku na srce, čak i ovakva Srbija bar za klasu bolja. Kritike javnosti i osećaj nezadovoljstva jer nisu dobili ono za šta su platili ulaznicu kada su dolazili u dvoranu Aleksadar Nikolić ili izdvojili dva sata vremena da bi ispred malih ekrana pogledali utakmicu donekle su na mestu. Nama je to u krvi, očekivanje da svaka pobeda bude takva da se tresu šortsevi protivnicima jer smo posle svega naučeni da se borimo kao lavovi. I to je potpuno legitimno, pravo svakog od nas. "U nekim trenucima smo se opustili i počeli da igramo malo neodgovorno, što je na kraju rezultiralo time da igramo neizvesnu završnicu. To ne smemo sebi da dozvolimo, niti je način na koji treba da igramo", poručio je kapiten Miloš Teodosić i dodao: "Neće biti lako. Moramo da nešto promenimo, da igramo ozbiljnije, jer ulazimo u polufinale gde nema popravnog, moramo da imamo ozbiljnost".

Košarkaši Srbije (©MN Press)

Da ne bude zabune, Srbija igra loše. I mnogo toga treba da se dotera i dogodi kako bismo uopšte otišli na Olimpijske igre, a onda sanjamo novo odmeravanje snaga sa strašnim Amerima u finalu. Samo treba sagledati širu sliku... Istina je surova. Setimo se tog uzbuđenja i stanja nacije kada je Igor Kokoškov saopštio prvi spisak za kvalifikacije. Čak i ako se još tada znalo da bi NBA zvezde mogle da preskoče tu predigru za Tokio zbog obaveza u plej-ofu. A sada pogledajte dokle smo došli i koliko se taj balon pompe izduvao... Počelo je od trenutka kada je Nikola Jokić kao sveži MVP najjače lige na svetu dostavio izjavu da "preskače ovo leto" zbog umora posle 109 odigranih utakmica u dresu Nagetsa. Pad jedne domine pokrenuo je lavinu.

Marko Gudurić (tetiva), Ognjen Jaramaz (Ahilova tetiva), Miroslav Raduljica (stopalo), Nemanja Nedović (oporavak od korone), od ranije Nikola Milutinov (operacija ramena), Vladimir Lučić (skočni zglob), Branko Lazić (skočni zglob)... Aleksej Pokuševski i Alen Smailagić koji su izabrali individualni rad pre reprezentacije... Pa na sve to Bogdan Bogdanović kome sezona i dalje traje... U ovakvom trenutku nema onih koji vrede manje ili više. Srbija nema širinu poput Sjedinjenih Američkih Država da izgubi osam superzvezda i da ponovo sastavi tim od kojeg se ledi krv u žilama.

"Izgubili smo živce nepotrebno. Ponovo smo se mučili, pokušavamo i dalje da pronađemo pravi ritam. Ne izgleda to dobro u ovom trenutku, ali verujem da ćemo biti bolji. Važno je da smo pobedili. Treba da izvučemo pouke, da vidimo šta možemo da popravimo i tome se okrećemo u danima pred polufinale", poručio je Danilo Anđušić.

Razloga za brigu ima, pogotovo jer je i dalje nepoznat status Micića, Bjelice i Kalinića. S njima i bez njih "težina" ove reprezentacije je nemerljivo različita. Nije počelo dobro, još i pre nego što je počelo okupljanje bilo je mnogo problema s kojima je trebalo da se izbori iskusan tim doktora reprezentacije. Sa njima i stručni štab. Pripreme kojih nije bilo u pravom smislu. Dolasci, odlasci i ispadanja postala su naša realnost i svakodnevnica.

Nikom nije svejedno. Ali i dalje treba verovati. I treba podržati reprezentaciju i stručni štab, jer ma koliko tačno bilo da je Dominikansku Republiku i Filipine trebalo dobiti bez ikakve drame, toliko je važno shvatiti da je sadašnja pozicija naše reprezentacije zabrinjavajuća.

Opet, znamo svi kako se postaje šampion...