Postao si igrač, Strahinja

To je tako normalno, i tako legitimno. Imaju navijači Crvene zvezde poriv i potrebu da svakog štopera, poniklog u omladinskoj školi, upoređuju sa Nemanjom Vidićem. Nekadašnji kapiten Mančester Junajteda je postao referentna tačka i nevidljiv balast oko nogu klincima koji se dobrim partijama u poslednjoj liniji istaknu u mlađim kategorijama crveno-belih. Tako je bilo i kada su put ka velikoj sceni krčili Uroš Spajić i Vukašin Jovanović...

Još kada se pojavio u prvom timu Strahinja Eraković je predstavljen kao veliki projekat. Jer, iako dve godine mlađi od ostatka tima, u omladincima je povremeno delovao kao Nemanja Vidić. Lako je tresao čuvare, autoritativno iznosio loptu, ispod svakog njegovog poteza mogao je da se očita gen momka koji je praktično prohodao na Marakani.

Drugi su mu govorili da je predređen za uspeh, ali je Strahinja Eraković na teži način spoznao veliku razliku između seniorskog i juniorskog fudbala. Na prvom debiju bio je direktan krivac za gol, prošle sezone nije mogao da ustali formu, nekada je bio kolateralna šteta nedostatka pravog rešenja na levom boku. Ali uporedo sa patnjom koje su izazivale pojedine greške, popularnom Čupi počele su da se dešavaju lepe stvari.

Prvo mu se desio Dejan Stanković, čovek koji ga je poznavao iz mlađih reprezentativnih selekcija Srbije, pošto je Eraković bio saigač njegovom sinu Filipu. Ponekad je tvrdoglavo Dejan insistirao na Eraković, čak svesno provocirao dvostruko sportsko samoubistvo. Potom se Strahinji desio Aleksandar Dragović, neprikosnoveni autoritet i neko ko se ponudio da besplatno bebisituje mladog centralnog beka. Taj benefit je Zvezdino dete oberučke prihvatilo.

Razumljivo je što je posle serije kritika, pravog pljuska osporavanja od kojih ga je velikim kišobranom autoriteta zaštitio Dejan Stanković, došlo do toga da navijači sada glorifikuju Čupin učinak. I treba da živi mladi štoper u trenucima slave, jer je pre dve sedmice sakrio milionsku vrednost Kirila Despodova, potom je u Bragi odigrao meč karijere. Tu su se Erakovićeve kockice posložile u savršeni pazl. Pored Stankovića i Degeneka desila mu se postavka igre koja mu najviše odgovara. Zvezdina plitka zona, sa trojicom štopera zamaskirala je njegove nedostatke, i učinila da Eraković izgleda kao prekaljeni Gladijator. Skoro, pa da nije pogrešio, oduzeo je mnogo čistih lopti, trudio se da igra unapred. Bio je izuzetno miran na lopti.

Nije pokazao ni minimum strahopoštovanja kada su ga u oči gledali Orta, Oliveira i Medeiroš. I to je ozbiljan napredak, krunski dokaz da je Strahinja Eraković postao igrač.

OCENE – ZVEZDA: Stanković trener može da nadmaši Stankovića igrača, Čupina desetka na diplomskom, Srnić pije krv kao komarac

Naravno, teško je prognozirati u kom pravcu će se razvijati karijera momka rođenog u Beogradu i dokle sežu njegovi limiti. Posle Brage, samo niko ne treba da mu pomeri zdrave rezone i misli da je „on taj Zvezdin štoper posle Nemanje Vidića“. Jer koliko god to grubo zvučalo, Eraković je i dalje sirov materijal i još nije gotov proizvod. Ima mnogo detalja i elemenata na kojima treba da rade. Pre svega da pripremi telo za moderan fudbal, jer i dalje ponekad deluje nedovoljno snažno. Ponekad to kompenzuje urođenim mentalitetom da se brani, pa stigne rivala koji ga je na prvu loptu prošao. Takođe, posle Stankovića i Dragovića, još jedna velika stvar može da se desi Strahinji Erakoviću – Vladimir Petrović. Legendarni igrač i neponovljivi demonstrator je predodređen da mu „očisti“ igru nogama i da ga kompletira.

Ako se i kada to bude desilo teško da će Eraković biti za Mančester. Ali hoće za neku Šarlroa, Gent, Fajenord, možda Dinamo iz Moskve. A realno i to je uspeh.