Rikardo se vratio u Partizan da osvoji titulu: Sad smo jači nego prošli put

Napad na titulu – pet čin. Prethodna četiri pokušaja završila su se neslavno, u konačnom zbiru Crvena zvezda je odmakla 62 boda (uz napomenu da su se u prve dve sezone delili pred početak plej-ofa), a uoči starta novog takmičarskog ciklusa u Partizanu ističu u prvi plan spremnost da večitog rivala pritisnu od starta prvenstva, da mu ne dozvole da u uvodnim kolima napravi razliku kakvu je kasnije lako održavao i(li) uvećavao.

Kao ključnu razliku u odnosu na prethodnu godinu navode prisustvo klasičnog špica, sposobnog da redovno daje golove, možda i sam „rešava“ male utakmice. Pošto stručni štab nikako nije mogao da se osloni na Žan Kristofa Bajbeka, preživeo je celu sezonu bez centarfora, koristeći u toj ulozi Filipa Holendera, zbog čega je kompletna delgacija crno-belih na pripremama u Ptuju oduševljeno dočekala pojavljivanje Rikarda Gomeša u proveri sa Krakovijom.

Tačno, povratnik iz Ujedinjenih Arapskih Emirata nije dao, niti asistirao za gol, ali je struka njegovo polučasovno prisustvo ocenila korisnim za tim, smatrajući da mu daje težinu i ozbiljnost. Na kraju krajeva, otvara prostor kolegama iz ofanzive što su protiv Poljaka koristili naročito krilni vezisti Lazar Marković i Danilo Pantić.

Stanojević: Sa Rikardom smo dobili težinu u napadu ali čekamo još jednog stranca u špicu

Aplauz igrača pre nego što je ustupio mesto mlađanom Samedu Baždaru ilustrovao je koliko crno-beli veruju reprezentativcu Zelenortskih Ostrva. Bez obzira što još nije na maksimalnom broju obrtaja.

„Odradio sam tek nekoliko dana treninga sa ekipom. Dobro se osećam. Pokušavam da podignem spremnost na viši nivo. Trenirao sam nekoliko sedmica (individualno), ali nisam previše umoran“, zadovoljno je Rikardo Gomeš delovao posle treće provere Parnog valjka ovog leta uveravajući da će biti fit za 90 minuta za dvomeč sa Dunajskom Stredom u drugom kolu kvalifikacija za Ligu konferencija. „Do početka zvaničnih utakmica biću spreman. Ujedno i za mečeve u prvenstvu Srbije“.

Utisak je da je za njih posebno naoštren. U prethodnom mandatu, pod komandom Zorana Mirkovića, kasnije Sava Miloševića, Partizan je završio tek treći na tabeli, iza Crvene zvezde i niškog Radničkog, a Gomeš smatra da takav horor od sezone ne može da se ponovi.

„Kvalitet je veći sad nego tad. Ovo momci su igrali zajedno prošle sezone, niko nije otišao (izuzev Takume Asana, op. au). To što su mnogi igrači ostali veoma je važno da se tim napravi boljim. Svaki put kad su mi obaveze dozvolile, gledao sam utakmice Partizana. Stvarno je ovaj tim bolji u poređenju sa onim kad sam ja bio. Pratio sam i finala kupa prethodne dve godine. Nažalost, nije bilo trofeja, ali je ekipa sigurno bolja“.

Ako je u prosečnom timu postigao 26 golova u svim takmičenjima, logično je očekivati da uz saradnike kakvi su Bibars Natho, Sejduba Suma (kad i ako uhvati ritam sa ekipom), Lazar Marković i ostali bude još efikasniji. Mada, trenera Stanojevića ne zanimaju brojke, reče da bi bio zadovoljan i sa deset preciznih hitaca, samo da mu Rikardo završi posao u napadu i bude opasan po rivalske odbrane, jer u njegovom sistemu ne mora obavezno špic da poentira.

„Nijedna sezona ne može biti ista kao prethodna ili ona tamo. Neka je bolja, neka lošija. Pokušavam da dam sve od sebe i da budem sve bolji. Nisam postavio cilj koliko puta da zatresem mrežu. Želim samo da pomognem ekipi. Neka bude i deset, kako kaže trener, ako će na odgovarajući način budem od koristi Partizanu. Što se Stanojevića tiče, njegovi treninzi su veoma intenzivni, to mi odgovara da se što pre vratim u najbolje fizičko stanje. Igrači razumeju šta traži od nas“.

Kao što Grobari traže titulu. Četiri godine bez šamponskog pehara predstavljaju dugotrajnu sušu.

„Želim da osvojim titulu. Prošli put sam osvojio kup, sada želim da imam bolju sezonu. Naravno, cilj je i plasman u grupnu fazu evropskog takmičenja. Borićemo se svim silama da planove ostvarimo“.

U odnosu na prethodni boravak, zatekao je dosta novih lica, ali i starosedeoce: golmane Stojkovića, Popovića, Stevanovića, štopera Ostojića, levog beka Uroševića, veziste Zdjelara, Šćekića, Smiljanića, Pavlovića i Pantića.

„Neki su mi bili i protivnici, ha-ha-ha. Mislim na Sinišu Saničanina. Ne poznajem ga još uvek dovoljno dobro, ali znam ko je. Vodili smo niz žestokih duela dok je bio u Vojvodini, „ubio me je“, ha-ha-ha. Šalim se, bio je dobar. Reč je o fer igraču, samo je branio boje svog kluba, kao i ja. Naravno, nema nikakve ljutnje nakon duela koji se dogode na terenu“.

Nije Rikardo želeo o pojedinostima, ali je javna tajna da je odbio dve ponude iz Saudijske Arabije (Al Ahli i Al Naser), vredne oko 3.000.000 dolara za dve sezone samo da bi se vratio evrpskom fudbalu. Pre svega, crno-belima, koji su na njega ostavili utisak familijarnog kluba.

„Imao sam nekoliko ponuda, ali sam hteo samo ovde. Bilo mi je lepo kada sam bio prvi put. Jedva sam čekao da se vratim, pošto se osećam super u Partizanu. Prilikom povratka nisam razmišljao o tome da mi Partizan bude odskočna daska za jače lige. Ima vremena... Vratio se prevashodno da pomognem klubu, u ovom trenutku najvažniji mi je Partizan i samo sam na to fokusiran“, dopunio je Gomeš.

PROBLEMI U TURSKOJ

Iako ga je Šarža kupila za 3.000.000 evra pre dva leta, odigrao je Rikardo tek pola godine za klub iz Dubaija. Najpre je morao na pozajmicu u Itihad Kalbu, takođe u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, potom i Erzurum, da bi u dresu turskog superligaša postigao pet golova i dodao dve asistencije minule sezone.

„Nije bilo lako. Tim nije bio na visokom nivou. Suočavali smo se sa problemima unutar kluba, promenama trenera, čak šest puta. Nije izgovor, igrači nisu bili na odgovarajućem nivou. Bila je to teška godina i za mene i za klub“, direktan je Rikardo.