Zvezda kao šerif kvalifikacija i efekat Stankovićevog revanša

Sve rečeno pre sedam dana važi i danas: iako iza ugla vreba duel sa istorijskim prefiksom protiv zagrebačkog Dinama, večerašnji revanš u Tiraspolju (19 časova, TV Arena) prema mnogim parametrima predstavlja za Crvenu zvezdu utakmicu sezone. Ostavimo li po strani emocije i sasvim razumljive niske strasti koje bi doneo dvomeč sa Modrima, srpski šampion večerašnjom pobedom bi praktično osigurao mirne dane. I kada govorimo o finansijama, jer bi se kratkoročno u kasu kluba sa Marakane slilo najmanje 12.000.000 evra , i kada govorimo o sportskom prosperitetu. Sa kartom Liga Evrope u rukama, crveno-beli bi mogli da igraju plej-of duele za ulazak u Ligu šampiona, takmičenje koje bi i pomoglo da ponovo dodirnu zvezde, ali u kojem teško da bi bili konkurentni.

Sećanja na prvi meč sa večitim šampionom Moldavije nisu izbledela. Utisak većine posmatrača sa strane je da je Crvena zvezda i pored velikih problema u igri kvalitetniji tim, bez obzira na to što je Šerif na travi Marakane izgledao vrlo dobro. Čak u pojedinim trenucima odlično. Tim iz Tiraspolja se oglušio o nepisano pravilo o padu protivničkih ekipa u Ljutice Bogdana u prvih 20 minuta. Osvajanjem druge lopte, agresijom i ozbiljnom trkom Šerif je uspeo da razvuče linije Zvezdinog tima kao koru. I do vodećeg gola bude – ako ne bolji – onda sigurno strateški namazaniji rival.

I u tom podatku leži ozbiljna „kvaka“ trenutne krvne slike i fizionomije Zvezdinog tima. Izuzev beogradskog meča sa Kairatom, ove sezone crveno-beli nisu konstantni. Igraju na mahove, znaju da bace prvo poluvreme, da se samoubiju sporom igrom ili crvenim kartonom (slučaj Kanga), da mnogo brljaju u prekidima. Nezamislivo za tim koji ima ambicije da igra Ligu šampiona, ali šef stručnog štaba Dejan Stanković nije upalio alarm. Makar ne pred znatiželjnim očima javnosti. Trudio se da sačuva optimizam i na beogradskom aerodromu dok je čekao let za Moldaviju. Osmehivao se, svestan da samo tako može da prenese igračima pogled na lepši deo stvarnosti i statističkih podataka.

Biće trenutaka kada će, sasvim sigurno, i večeras Crvena zvezda patiti i morati da se povija, ali susret sa sa moldavskim šampionom je idealna prilika da se demonstrira teza o istinskom šerifu ranog evropskog leta. Od 2018. godine, kada se predvođena Vladanom Milojevićem, prvi put zaputila ka Ligi šampiona Crvena zvezda je odigrala 22 utakmice u kvalifikacijama za Ligu šampiona. Izgubila je samo dve, računajući onaj kontrolisani neuspeh u Helsinikiju kada je domaćin u zaustavnom vremenu stigao do Pirove pobede. Štetu nije nanela ni loša partija iz Almatija, pošto je Kairat deklasiran u Beogradu. Isto tako Crvena zvezda je i dalje neprikosnovena kada su u pitanju uzastopni prolasci u kvalifikacijama za Ligu šampiona. Stigla je do brojke od deset, iza su Astana i Dinamo Zagreb sa osam.

Taj podatak može da bude ozbiljan gejzir dobrog raspoloženja svih u crveno-belom taboru pre nego što danas po podne krenu put stadiona Šerifa. Samo što priloženi napredak u evropskim mečevima nosi sa sobom i određeni rizik. Jasno je da bi poraz doneo miris neizvesnosti i nemirnih dana u Ljutice Bogdana, možda i još jednu ili dve slabije utakmice. A to bi za ovakvu Crvenu zvezdu bilo poražavajuće. Makar se i igrala Evropa kroz novoformiranu Ligu konferencija.

„Sve smo spremili, za 90, 120 minuta, penale. Svaka evropska utakmica je važna. Znamo šta ovaj duel nosi sa sobom, ali uvek je tako u Crvenoj zvezdi... Nadam se da najvažniji mečevi godine tek slede. Kada bismo danas prošli, to bi značilo da smo napravili iskorak u odnosu na prošlu godinu. Znate kako smo stali protiv Omonije“, rekao je Dejan Stanković na poslednjoj konferenciji za medije.

Ima još jedan podatak u vezi sa Stankovićem koji može da predstavlja dobar znak pored puta. Uzorak nije veliki, pošto je mladi trener rastao u sprecifičnim kovid uslovima. I bez prava na grešku, jer je o sudbini kluba i jednog projekta odlučivao u Tirani i Nikoziji. Tada je pritisak bio jednak ovom današnjem, ali kada je imao revanš kao priliku, znao je da ispravi sopstvene greške i slabosti. I opet ponavljamo da uzorak nije veliki, ali Stanković kao da voli da u neposrednom kontaktu oseti ekipu koja mu stoji preko puta. I Zvezda je mnogo bolje izgledala u revanšu. Tako je bilo protiv Kairata, pa i u istorijskom dvomeču sa Milanom. Crveno-beli samo 10 minuta na početku beogradskog duela nisu bili konkurentni Rosonerima. Na San Siru su odigrali jedan od najboljih mečeva u novijoj istoriji, ali su ostali bez nagrade. Zvezda je i u drugim odmeravanjima snaga protiv Genta i Hofenhajama izgledala mnogo bolje. Zvezda je znala da se prilagodi kvalitetu rivala i nekim taktičkim iznenađenjem upuca dobar rezultat. Ne isključujte ni danas takvu mogućnost u veznom redu i jednog momka u startnoj postavi koji ne podseća na Gelora Kangu, niti ima tako dobar pas u dubinu (ali ima nešto drugo).

Teoretski sve to lepo zvuči za Crvenu zvezdu i Stankovića, međutim, danas u Tiraspolju možda neće morati da budu na nivou iz San Sira, ali moraće da budu konstantni kada je reč o kvalitetu igre. Ako bude drugačije – neće valjati.

Neće biti ni bitni još neki sudbinski znaci koji maze Crvenu zvezdu. Jer crveno-beli su oba puta kada su ušli u Ligu šampiona prvi meč trećeg kola kvalifikacija završavali remijem na Marakani (1:1). Čupali su se u Trnavi i Kopenhagenu. Još 2018. godine žreb ih je spojio sa Legijom. Do tog susreta nije ni došlo, a Zvezda je ušla u odabrano društvo...