Injekcija samopouzdanja i konačno osmesi

Kada je samo nekoliko trenutaka pošto je obezbedio pobedu dao redovnu izjavu posle utakmice, Džordan Lojd nije mogao da skine osmeh sa lica.

Do daha je dolazio teško, jer je na terenu proveo bezmalo 30 minuta, ali nije dozvolio da mu umor pokvari trenutak za uživanje. Ma koliko rezultatski ovaj meč nije imao značaj, na psihološkom planu i te kako jeste...

“Jednostavno sam presećan. Ova ekipa prošla je mnogo toga samo u ovoj godini. Jako sam srećan zbog stručnog štaba i celog tima, odigrali smo sjajno“, izjavio je strelac 22 poena i dodao:

“Jako me raduje pobeda. Radili smo toliko mnogo i prošli kroz mnogo neizvesnih završnica koje nismo mogli da okrenemo u našu korist. Sada smo delili loptu, svi su gradili samopouzdanje i treba da nastavimo da šutiramo. Bez obzira na to koliko će promašaja biti, morate da uzmete i sledeći šut“.

21.00: (2,05) Valensija (13,5) Fenerbahče (1,90)

Osetili su u Crvenoj zvezdi da meč protiv Himkija može da bude prekretnica sezone pred završnicu Jadranske lige, u trenutku kada najbliži pratioci Budućnost i Cedevita Olimpija ređaju pobede. Zbog toga su crveno-beli bili čvrsto rešeni da uzmu ono što im pripada i ubrizgaju neophodnu dozu samopouzdanja i naprave nešto sasvim drugačije.

Od zabrinjavajućih osam poena u prvoj četvrtini i mršavih 1/9 za dva poena, Zvezdina šuterska klinika nije samo ušla u red najefikasnijih u istoriji Evrolige i umalo pomerila granicu klupskog rekorda, već je pokazala koliko je za zapravo Lojd bio u pravu kada je izgovorio da “svaki sledeći šut treba da se uzme“.

Odavno nije bilo takvog osmeha na licima košarkaša Crvene zvezde posle jedne evropske pobede. Možda čak od Valensije i onih 76:73 u Beogradu. Zvezda je mnogo toga izgubila u međuvremenu – šansu da bude legitimni kandidat za četvrtfinale, Džordana Lojda zbog korone, što je samo najavilo pravu zdravstvenu krizu, a onda i sistem koji je neuspešno gradio Saša Obradović...

Džordan Lojd (©MN Press)

Trijumfalni pohod u Kupu Radivoja Koraća proizvod je nadčovečanske motivacije igrača i stručnog štaba da naprave rezultat u nemogućim uslovima, ali se zbog velike energetske potrošnje i manjka realnog kvaliteta došlo do negativnog rekorda i osam poraza u nizu... Nisu u Zvezdi imali mnogo razloga za zadovoljstvo, pa je sinoćnji trijumf nad Himkijem u pravom derbiju začelja imala težinu kao da je za plasman među osam najboljih.

Daleko je ova Zvezda od tih visina, mada kako bi i bila bliža posle svega što je prošla za ovih šest i kusur meseci uprkos svim uslovima. Ipak, ono što može da raduje sve na Malom Kalemegdanu jeste da ovaj tim nije izgubio osećaj ponosa. Nije, jer je u jednoj od čudnijih šuterskih partija (9/28 za dva – 32,1% i 16/23 za tri – 69,6%) pokazao da u istom ima velikog potencijala, samo realne okolnosti nisu dozvolile da isti ispliva na površinu na pravi način.

Neko će reći da je Zvezda samo izvukla trijumf protiv jedinog sastava koji se nalazi u težoj poziciji što suštinski jeste tačno, ali treba ipak reći da ni Dejanu Radonjiću nije bilo lako, kao ni njegovom kolegi Andreju Malcevu na drugoj strani. Svako nosi svoje breme, pa tako je Crvena zvezda uspela da se izdigne pod teretom i dobije toliko važan zamajac uoči večitog derbija. Svima je laknulo, jer se konačno u Beogradu nije igrala neizvesna završnica, niti je Zvezda izgubila dobijeno, već je šansu koju je dobila - prigrabila i dovršila posao.

Veliko je veče imao Dejan Davidovac. Zajedno sa Džordanom Lojdom, Korijem Voldenom i Ognjenom Dobrićem povukao je ekipu ka pobedi, ali su njegove dve trojke u onim prelomnim trenucima poslednje četvrtine poslužile kao inicijalne kapisle za potpunu šutersku eksploziju koja je oduvala Himki. Davidovac je takođe prošao dugačak put, od toga da mu je suva statistika oduzela zvanje najkorisnijeg igrača kupa, do toga da je zbog emotivnog pražnjenja i preopterećenja sistema izgubio dah. Bila mu je potrebna jedna ovakva utakmica, da opet pronađe sebe i bude jedan od lidera ovog tima. Baš kako je to Saša Obradović inicijalno želeo, ali i kako je momak iz Zrenjanina bio tokom ona četiri dana u Novom Sadu.

Teško je u večitom derbiju očekivati šutersku noć kakva je bila protiv Himkija i ovo definitivno nije model igre kakvom se zadovoljava Dejan Radonjić, ali u ovom trenutku nije bitan trenerov sistem, već ono što igrači mogu da ponude u svojoj zoni komfora. Istorija nas je naučila da u večitom derbiju favorita nema, pa tako ni Crvena zvezda ne sme da pomisli na opuštanje uprkos lošoj situaciji u redovima najvećeg rivala.

Sada ovom sastavu treba potvrda uspona forme, da pobeda nad Himkijem ne bude tek statistička greška...