Neka bride obrazi

Rukovodstvo ARKUS lige, odnosno direktor Vladimir Knežić će drugi meč finala plej-ofa, Vojvodina – Partizan da proglasi službenim rezultatom 0:10, pa će crno-beli sa 2:0 u seriji da odbrane tron i osvoje i četvrti trofej u 2026. godini, što je najuspešnija sezona u istoriji kluba.

Partizan je najjači tim u zemlji, tu nema diskusije. Ostaje, međutim, gorak ukus svega što smo gledali u dvorani Slana bara.

Odgovore moraju da daju nadležni, mora Rukometni savez Srbije da se oglasi, a ne da zabija glavu u pesak po principu „klubovi sami vode takmičenje“. Pitanje je i za direktora ARKUS-a Knežića i njegovu odgovornost. Kako to da prošle sezone Voša oba meča nije mogla da igra na Slanoj bari nego u velikom SPENS-u, a ove je mogla? Naravno, i za Vojvodinu kao organizatora meča po komandnoj odgovornosti...

Sudijski par Boričić i Marković i delegat meča Popadić (u sredini) (©ARKUS liga)

I na kraju – kako je delegat meča Jovan Popadić, inače veoma cenjen u EHF-u i IHF-u, bio je za stolom na najvažnijim mečevima kako klupskog, tako i reprezentativnog rukometa, mogao da kaže da su se stekli uslovi da se utakmica nastavi posle više od sat vremena, kada vinovnici incidenta, navijači Partizana, smešteni iza gola crno-belih gde je stajao Andrej Trnavac, jedini nisu napustili dvoranu Slana bara, dok su ostali rukometni zaljubljenici napustili tribine (nije bilo najvatrenijih pristalica domaće ekipe, popularne Firme, koja više od godinu dana bojkotuje mečeve RK Vojvodina)?

20.00: (1,50) Limož (8,50) Šamberi (3,15)

Kako je moguće da policija ne isprazni deo tribina odakle su poleteli topovski udari, koji su prema saopštenju iz RK Vojvodine povredili desno krilo Voše Frana Miletu i jednog od arbitara meča Markovića, koji je bio blizu mesta snažnog udara?

Pitanja koja traže odgovore u danima koje slede…

Finalna serija plej-ofa ARKUS lige mogla je i da se ne odigra. Naime, igrači Vojvodine su nekoliko dana pre meča na Banjici prošlog petka pretili štrajkom ukoliko im se ne isplate bar dve od pet zaostalih zarada. Na kraju je u „minut do 12“ legao zasluženi novac po slovu ugovora, pa je izbegnuta bruka, ali ona je nastala pet dana kasnije.

Partizan je napravio tim za respekt za narednu sezonu, budžet je drastično skočio, skroro udvostručen, zvučna imena dolaze u crno-beli tabor od jula. Veliki stručnjak, Raul Gonzales, seda na klupu. Specijalna pozivnica za Ligu šampiona je kucala na vrata u Humskoj. Bila je izvesna, a posle ovog... Nema sumnje da će ovo da odjekne u Evropi. U Beču, u sedištu EHF-a, alergični su na huliganizam, na topovske udare, oni bi sve navijače da ubace u „svoje okove“ kao u Nemačkoj i Danskoj gde u prvim redovima gospođe i gospoda od 60+ godina udaraju u one čegrtaljke i tako stvaraju buku.

Partizan je već platio ceh, ova sezona u Evropi mu je propala zbog loše organizacije revanša četvrtfinala EHF kupa iz 2025. godine. Tada je pre početka meča sa mrskim žuto-crnima iz Atine upalo četiri topovska udara na teren. AEK nije hteo da izađe na teren. EHF je doneo Solomonsko rešenje, kaznio i jedne i druge igranjem u tamo nekom bugarskom Šumenu gde nema avio letova, gde se ide 10 sati autobusom. Crno-beli su dobro prošli još sa pet mečeva bez navijača na Banjici, uslovno dva, ali ništa od Top 16 faze Lige Evrope. Grčki šampion je dvaput hteo da izigra EHF, nije se pojavio u revanšu finala u Skoplju protiv Alkaloida, pa je dobio suspenziju od dve godine iz Evrope.

Alergična su gospoda u Beču na balkanske navijače, i najmanji incident na tribinama se žestoko kažnjava. Nema sumnje da će srpski šampion sada da bude pod dodatnim monitoringom iz Beča.

I na kraju – za koga se igra rukomet u Srbiji? Kako bi u Partizanu mogli da objasne da je pre samo mesec i po u finalu Kupa Srbije na Banjici protiv Dinama iz Pančeva bio sjajan ambijent. Grobari su zdušno bodrili svoje igrače, na kraju darivani trofejom pred skoro 2.500 gledalaca. Prošlog petka prvi meč finala plej-ofa je gledalo ne više od 700-800 gledalaca, a ulaz je bio slobodan, nisu morale ni besplatne ulaznice da se podignu da bi se gledao meč dve najbolje ekipe u Srbiji.

Kako u Vojvodini da objasne da na Slanoj bari, takođe pored besplatnog ulaza, ne dođe više od tih 700-800 gledalaca? I da više od godinu i po ne može da se napuni mala dvorana na Klisi gde ne može da stane više od 2.000 gledalaca.

Pre samo desetak dana uživali smo u Nišu, zdušno svih 5.000 ljudi u Čairu je sjajno bodrilo Srbiju protiv Mađarske, davalo im vetar u leđa svih 60 minuta, davali su im snagu i u Vespremu gde je bilo 300 naših ljudi koji su u pojednim trenucima nadjačali skoro 5.000 Mađara.

Opet će srpski mediji, koji tradicionalno izbegavaju rukomet ili ga prate "ofrlje", za klik više narednih dana da pišu ne o igračima, nego o dešavanjima van terena, o navijačima. Bruka, haos, skandal... reči su koje će biti u centru pažnje. A moglo je i u tih 14 minuta da se vidi kakva je tempirana bomba srpskog rukometa Aljoša Damjanović iz Partizana, koji bi i sledeće sezone u paklenoj konkurenciji na spoljnim pozicijama mogao da bude prvi as crno-belih, buduća perjanica Orlova. Ili - kako je lepo opet videti raspoloženog Milana Milića da se konačno vratio rukometu posle serije povreda i dugog odsustva s terena...

Sada je teren u drugom planu. Pitanja ima mnogo, a odgovore izvesno nećemo da dobijemo narednih dana. Ili možda hoćemo?!