Pojačanja – odmah! Kvalitet – pod hitno

Zato sa meča sa UNA Štrasenom i nema bogzna šta da se analizira, osim da se istakne buđenje Ibrahima Zubairua, koji je bio glavni protagonista u četvrtak uveče (dva gola i asistencija), kao i stabilnost Milana Roganovića, sposobnog da sa pozicije desnog beka pravi problem rivalu i u ofanzivnom delu i da ga ukoči kad bi prelazio na protivničku polovinu.

Sve ostalo nije bilo dobro. Golman je bio dekoncentrisan, odbrana klimava, vezni red spor, pa je malo lopti dolazilo do napadača Erika Kojzeka. Sve skupa, mršavo. To bi trebalo da bude poziv na buđenje uspavanim rukovodiocima da konačno nešto urade u prelaznom roku, jer se i kroz izjave Austrijanca, a tek trenera, moglo jasno razumeti koliko ovaj tim vapi za pojačanjima.

Podsećanja radi, poslednji novajlija angažovan u letnjem prelaznom roku je Brazilac Že, još 6. jula. Prošlo je 18 dana, a nijedno novo lice nije stiglo na Topčidersko brdo i to sad već postaje alarmantno, stavljajući upitnik iza rada Danka Lazovića, generalnog direktora kluba. Deluje da Lazović, kao i Miloš Vazura i Ivica Iliev ranije, možda pravi grešku što se „zaljubio“ u jednog igrača i dok njega ne dovede kao da nijedan drugi na planeti ne postoji. Pregovori sa Timotijem Oumom su u zastoju, kako reče Saša Ilić „nešto se iskomplikovalo“, a ako već ne može vezista Slavije da se pojavi u svlačionici „Zemunela“, valjda postoje opcije B, C, D... I valjda aktivnosti mogu da se ubrzaju.

Svaki novi dan bez pojačanja je izgubljen i predstavlja rizik veći od onog koji Lazović ne želi da preuzme dovođenjem još fudbalera. Svi vide, osim generalnog direktora, da su ovom timu Partizana neophodna pojačanja. Ne nova lica, ne pridošlice, nego – PO-JA-ČA-NJA. Isto tako svi vide da je potreban kvalitet koji bi se odmah razlio terenom, a ne da se neko čeka mesec, dva ili ne daj bože tri.

Poželjno bi bilo da to bude neko iskusan, ali čak nisu važne godine, koliko sposobnost da se igrač brzo prilagodi okruženju. Ako Lazović to ne razume, može slobodno da pita Radosava Petrovića (zašto je zaboga angažovan kao sportski direktor?) koji je iz obrenovačkog Radničkog stigao na Topčidersko brdo sa samo 19 godina i odmah pokazao da može da se nosi i sa takvim alama kakve su svojevremeno nosile dres Fenerbahčea. Sećamo se svi, Raća je bolje odigrao duel sa Turcima, nego Aleks Zeković sa Luksemburžanima. Ili, na primer, Marka Jevtovića, dovedenog iz Novog Pazara, a uticajnog već na jednoj od prvih utakmica u novoj sredini, kad je pokrenuo Parni valjak ka preokretu protiv Steaue.

Dakle, ne mora obavezno da bude stranac, ne mora obavezno da bude star igrač, ali mora da bude – dobar. To je jedini kriterijum potreban Partizanu u trenucima kad se na sredini terena muči. Pod hitno je neophodan centralni vezni, možda čak i dvojica, pa levi bek, štoper...

I sad kad novca posle transfera Vanje Dragojevića u Glazgov Rendžers ima, jedino čega nema i ne bi smelo da bude jesu – izgovori.