Ž. MutavdžićŽreb idealan, sve najbolje što Srbija ima je tu - vreme je za iskorak, da se vratimo bar na 2021.
.jpg.webp)
.jpg.webp)
Vreme čitanja: 6min | uto. 25.11.25. | 08:11
Rukometašice Srbije u sredu startuju na Svetskom prvenstvu u Nemačkoj i Holandiji. Koliko može tim Hose Ignasija Pradesa?
(Od izveštača Mozzart Sporta iz Štutgarta)
Svetsko srebro 2013. godine u Beogradu, posle toga kriza do japanskog Kumamota 2019. i šestog mesta rukometašica Srbije pod komandom Ljubomira Obradovića. Dobro je krenuo i Uroš Bregar na početku mandata, 12. mesto na planetarnom šampionatu u Španiji 2021, a onda tri debakla, 11 poraza i pobeda nad slabašnim Čileom na dva EP i jednim SP. To je ukratko put naše selekcije u prethodnih 12 godina.
Izabrane vesti
Posle Debrecina i tri neuspeha u grupi, ispadanje već u prvoj fazi Evropskog prvenstva, očekivano je uručen otkaz slovenačkom stručnjaku. Norvežanin Bent Dal je u aprilu odveo Srbiju na SP protiv jake Slovenije. U nacionalni tim vratili su se Andrea Lekić, Dragana Cvijić, Katarina Tomašević i Katarina Krpež Šlezak. Kontinuitet učestvovanja na velikim tamičenjima je zadržan. Španac Hose Ignasio Prades je preuzeo kormilo pre dva meseca, a u sredu kreće Svetsko prvenstvo u Nemačkoj i Holandiji. Naša reprezentacija prve dva faze igraće u Štutgartu i Dortmundu.
Šta možemo da očekujemo od Srbije?
Preduslovi su stvoreni, čini se da devojke imaju nikad veći motiv da posle tri godine loših rezultata i lutanja sa slovenačkim stručnjakom Bregarom naprave neki iskorak. Čini se gore ne može od prethodna tri velika takmičenja.
Sve najbolje što Srbija ima je tu, u reprezentaciji. Nema mlađih, starijih, izlizanih fraza o podmlađivanju selekcije. Za Srbiju uvek i u svim sportovima treba da igraju najbolji, a čini se da su sada sve tu, ako izuzmemo Aleksandru Stamenić i mladu Noru Fajfrić koje su zbog bolesti, odnosno povrede, ostale bez učešća na velikom takmičenju.
Reprezentacija Srbije je iskusna, sa prekaljenim rukometašicama koji su dugo deo nacionalnog tima. Jovana Risović je bez prekida 13 godina u najdražem dresu, Dragana Cvijić i Katarina Krpež Šlezak su osvojile svetsko srebro davne 2013. u Beogradu, kada je 20.000 ljudi u Areni živelo za rukomet u zlatnim godinama ovog sporta kod nas. Godinu dana ranije na istom mestu su muškarci bili vicešampioni Evrope.
Anđela Janjušević, Sanja Radosavljević, Katarina Bojičić su takođe dugo deo selekcije, kao i mlađe, a već iskusne Emilija Lazić i Aleksandra Vukajlović. Jovana Jovović je lider nove Srbije, iako ima samo 23 godine (uskoro 24), već ima šest velikih takmičenja iza sebe, iganje u Ligi šampiona u dresu Debrecina.
Sanja Radosavljević (©Starsport)Tu su i igračice najboljeg srpskog tima Crvene zvezde, koja dominira poslednje dve godine – povratnica u naš rukomet, Jovana Skrobić (nekada Kovačević), Sara Garović i iskusna Gordana Petković koja se oporavila od povrede ruke i biće spremna da brani na šampionatu. Takođe, imamo ii novi talas, mlade nade, Dunja Radević iz Budućnosti, tandem najprijatnijeg iznenađenja domaćeg šampionata, niške Naise, Tamara Mandić i Vladana Mitrović, levi bek zagrebačke Lokomotive, do prošlog leta Železničara iz Inđije, Dunja Tabak, dok je na levom krilu Tamara Kocić dobila šansu umesto Aleksandre Stamenić. Na golu je i iskusna Marijana Ilić.
Srpska sportska javnost ništa ne očekuje od rukometašica, to je možda i dobro, nema pritiska da se nešto mora. Ona rukometna opet će da se „pali“, ali je realnost da gore ne može od onog što je viđeno u prethodne tri godine, pre svega od onog lošeg izdanja u Debrecinu 2024.
Žreb nas je pogledao. Padaju u vodu one priče o teškoj grupi - Srbija ima idealan scenario da bar ponovi uspeh iz Španije iz 2021. godine kada smo završili na 12. poziciji, kada smo najavili velika dela, do 50. minuta igrala egal sa Francuskom, dobijene su tada solidne evropske selekcije - Poljska, Slovenija i Crna Gora.
Jasno je da će Srbije da igra i drugu fazu, jer idu dalje tri od četiri reprezentacije, a pošto je tu Urugvaj, Dortmund je obezbeđen od naredne nedelje. To znači da naše rukometašice imaju sigurnih šest utakmica na planetarnom šampionatu. Urugvajke bi u sredu trebalo da budu samo zagrevanje, lakši trening za ono što sledi već u petak. Srbija je mnogo kvalitetnija i od Islanda i izvesno od Farskih Ostva u drugoj rundi. Ostaju nam utakmice sa Nemačkom za pol-poziciju u Grupi C i prenošenje maksimalna četiri boda u narednu rundu, a u Dortmundu nas čekaju stari znanac - Crna Gora, kao i Španija.
Falio je veliki skalp na prethodna tri velika takmičenja, nismo dobili nijednu evropsku selekciju. Sve su ovo reprezentacije s kojima može da se igra ravnopravno, nema skandinavskih ala i Francuske, koji pripadaju svetskom vrhu i kandidati su za odličja. Ako pogledamo poslednja dva velika takmičenja, Olimpijske igre u Parizu i Evropsko prvenstvo u Mađarskoj, nećemo igrati ni sa jednom reprezentacijom iz Top 6 - Norveškom, Danskom, Švedskom, Francuskom, Mađarskom i Holandijom.
.jpg.webp)
Sara Garović (©Starsport)Nemice će sigurno biti najteži takmac u Štutgartu u nedelju. Posle sedmog mesta u Evropi i osmog na Olimpijskim igrama, pred svojim navijačima sigurno će želeti da se umešaju u boru za medalju. Četvrtinale je minimum. Odličje (bronza) na velikim takmičenjima je osvojeno davne 2007. godine na Svetskom prvenstu u Francuskoj.
Crna Gora je posle smene generacije, odlaska s velike scene Jovanke Radičević, Milene Raičević, ranije i Katarine Bulatović, zatim selektorke Bojana Popović, ispale iz voza za medalju koja je osvojena poslednji put na domaćem terenu 2022. godine, i to bronza. Nije ove malene zemlje bilo ni na Olimpijskim igrama prošle godine, a imala je solidno osmo mesto na EP u Mađarskoj 2024. Špankinje su takođe slabije nego ranije, bile su poslednje na Olimpijskim igrama i tek 13. na EP u Mađarskoj 2024.
Sa Španijom je Srbija igrala prethodne nedelje u norveškom Bergenu na turniru Četiri nacije. Poražena je s dva gola i pored +6, ali je jasno da tim Abrosa Martina nije nepobediv, kao ni Crnogorke koja nas poslednjih godina redovno dobijaju. Dva puta je bilo po gol razlike u kvalikacijama za EP 2024 u Zrenjaninu i Podgorici, dok je u Debrecinu pre godinu dana tim Suzane Lazović bio mnogo bolji.
Bodovi iz prve faze se prenose u drugu. Realno je da imamo dva, da dobijemo Island, a onda sa mnogo samopouzdanja da vidimo ne čemu smo protiv domaćina Nemačke koja će imati pomoć pune Porše arene u Štutgartu. Onda slede obračuni sa Crnom Gorom, Španijom i Farskim Ostrvima u Dortmundu, gde možemo da se „pobijemo“ za četvrtifinale, što bi bio veliki uspeh za ovu generaciju. Možda je realnije da budemo tu negde oko Top 10, da bar ponovimo rezultat iz 2021. sa SP u Španiji, kada je Srbija bila na 12. poziciji, što bi bio dobar zamajac za godine koje slede.
Protiv Mađarica u Bergenu je na premijeri turnira bilo odlično, držali smo se veći deo utakmice sa bronzanom selekcijom s prošlog EP. Nemačka, a pogotovo Crna Gora i Španija nisu bolje od naših severnih suseda.
Možda je ovo i šansa generacija, jer je pitanje koliko će još biti deo reprezentacije Dragana Cvijić, Katarina Krpež Šlezak, Gordana Petković, Jovana Risović, Sanja Radosavljević koje su zašle u četvrtu deceniju života.
Srpskom rukometu, posebno ženskom, preko je potreban dobar rezultat kako bi se digao iliti što je rekla Dragana Cvijić u intervjuu za Mozzart Sport da „nateramo neke nove devojčice da počnu da treniraju rukomet“. Crvena zvezde pokušava da napravi nešto u Evropi, vratila je neke reprezentativke iz inostranstva, dovela veliku Katrin Lunde na nekoliko meseci. Sve tu to pomaci, koraci napred, ali fali da reprezentacija zablista na velikom takmičenju, da se i medijski digne na viši nivo.
Zato, vreme je za standardno decembarsko, kasnije i januarsko „rukometno paljenje“. Ovog puta nam se čini da nije euforično, previše optimistično, nego realistično.
Vežite se, polećemo. Od danas će i Mozzart Sport da bude uz reprezentaciju u Nemačkoj i nadamo se lepim vestima iz Štutgarta i Dortmunda.
