Brković: Nismo u najužem krugu favorita, prvi cilj četvrtfinale, Raul nosilac projekta

Brković je u Kovilovu govorio za Mozzart Sport o očekivanjima pred šampionat u Beogradu. Nažalost, povrede remete planove, možda i ambicije. Neće biti čak trojice povređenih igrača, dok je četvrti pod znakom pitanja.
“Momčilo Simić, koji je bio najbolji pivotmen na Mediteranskim igrama, u junu se povredio, stradao je ligament kolena. Meniskus je povredio i srednji bek Vukašin Milovanović iz Metaloplastike. Igrao je za Mačvu prošle sezone i on će da propusti Evropsko prvenstvo. Takođe, Nemanja Stupar iz Škole rukometa Banjaluka se povredio u Sloveniji u maju, operisao je šaku, ali se nadamo se da će do 20. jula da dobije zeleno svetlo lekara i da nam se priključi na EP. Povredio se prošle nedelje i Strahinja Stanojlović u jednom bizarnom sudaru i on će da bude tri nedelje van terena, tako da smo i bez njega na šampionatu u Beogradu”, rekao je Brković.

Kakva su očekivanja od Orlića, gde smo u odnosu na konkurenciju, koliko možemo?
“Analizirali smo sve reprezentacije, sa mnogima smo odmerili snage, ne samo u ovom periodu nego i pre, kada su selektori bili Kažić i Kandić. I po šeširima za žreb se vidi da smo tu između šestog i 10. mesta, ali igramo na svom terenu. Nismo u najužem krugu favorita. Ambicije su nam da dođemo do četvrtfinala. To bi bio lep uspeh, posle toga je sve moguće. Imamo Nemce u prvoj fazi, oni su možda i najbolja selekcija u ovom uzrastu. Ne može da se izabere idealna grupa, pa smo gledali i ukrštanje u nastavku šampionata, kako bismo došli do prvog cilja, a to je četvrtfinale”.

Mlade srpske nade u Grupi B su sa Nemačkom, Turskom i Italijom. Prve dve utakmice u prvoj fazi takmičenja igramo na Banjici, a poslednju u Šumicama. Ako budemo među prve dve ekipe, igraćemo u nastavku u Pioniru. Ima li nestrpljenja kod momaka, očekivanja su uvek veća kada se igra kod kuće?
“Vreme je godišnjih odmora, pa ne očekujemo odmah na početku šampionata dupke punu Banjicu, ali verujemo da ćemo dobrim igrama i pobedama da nateramo ljude da dođu da nas bodre. Naš narod voli kada se pobeđuje, kada ima uspeha. Sigurno da bi pun Pionir, kao pre 22 godine, bio ostvarenje snova, ali idemo korak po korak, da dođemo do zacrtanog cilja, a to je četvrtfinale. Ovo je prvo prvenstvo na velikoj sceni za ovu generaciju. Dve godine je igrala rukomet na pesku. Potrudili smo se da igrači probiju barijeru, da se sluša himna, igra u dresu sa nacionalnim grbom. Na nama u stručnom štabu je da ih malo rasteretimo, da ne bude preveliko opterećenje, da spustimo pritisak koji donosi igranje kod kuće”.

Šta je karakteristika ove ekipe?
“Velika borba, ali i velike oscilacije. To opisuje ovu generaciju posle nekoliko meseci rada s njom. Bili smo jako loši, pa jako dobri... Ako oscilacije prebacimo u jednu konstantu, onda možemo da se nadamo velikom rezultatu”.

Koji su to rukometaši koji imaju iskustva igranja u seniorskom uzrastu?
“Većina momaka je igrala Super B ligu, što je dobra mera u ovom uzrastu. Desni bek Veljko Pavlović je drugi izbor u Trimo Trebnju kod Branka Tamšea, koji je poznat po tome da daje šansu mladima. Ima zavidnu minutažu. Uroš Perić je igrao u Dinamu iz Pančeva, Filip Marković je ulazio više puta za Metaloplastiku prošle sezone. Neki su i dalje samo u mlađem uzrastu. Tu su i momci iz Lavova, iz Mačve, iz Voždovca kod Saše Kandića, koji su bili nosioci tima u Super B ligi, a sada su prešli u Partizan – Radivojević, Gugolj i Babić. Filip Blečić je u Slovanu, ali još nije igrao za prvi tim. Priključili smo i momke koji su rođeni 2010. godine. To je lepa tradicija u kadetskoj selekciji, da ih spremamo za kasnije, da osete kako je igrati sa starijim godištem”.

Biće to i lepa odskočna daska za ulazak u svet profesionalizma?
“Naravno. Biće tu skauta, menadžera ili agenata kako se sada zovu. Pod lupom će biti. Čuće se ako budu dobro igrali. Sigurno da je ovaj šampionat velika prilika da napreduju u ovom periodu”.

Kakva je saradnja sa Raulom Gonzalesom, selektorom A selekcije, koji je dobio šira ovlašćenja od RSS-a od samo uloge kormilara Orlova?
“Raul vodi ovaj projekat, on je nosilac. Kada smo se dogovarali u oktobru prošle godine, on me je vratio u trenerske vode. Iskreno, nisam mislio da ću opet da budem na klupi. Radio sam u sportskom menadžmentu u prethodnom periodu. Gonzales je taj koji je uspostavio standarde, koji je tu sve vreme s nama. ‘Poremetiće’ nas njegov angažman u Partizanu, pa neće moći da bude fizički prisutan sa nama, ali ćemo biti na vezi kao na Mediteranskim igrama. Na nama u stručnom štabu je da njegove ideje realizujemo. Radi se o sistemu koji je drugačiji nego što smo imali dosad”.

Da li to znači da kadetska reprezentacija treba da teži istom sistemu kao i seniorska?
“Apsolutno. S nama je tu i trener golmana Mihailo Radosavljević koji radi i sa najboljom selekcijom. Primera radi, ako sutra Veljko Pavlović bude sa seniorskom reprezentacijom, znaće šta treba da radi na desnom beku. Možda neće biti na tom fizičkom nivou, ali tehnički i taktički biće obučen da ispuni zadatke koji su stavljeni pred njega. Selektor Raul je uspostavio taj sistem, a na nama je da sklonimo sujete, naše bolesti na stranu. Procenjeno je da taj čovek treba da postavi taj sistem i na meni je, ali i na drugima, da to poštujemo”.

Očekujete li da sa ovom generacijom izgurate četvorogodišnji ciklus kao što je to bilo kod devojaka i njihovog učitelja Zorana Barbulovića? To se pokazalo kao bolje rešenje nego česte promene kormilara.
“Kod nas u RSS-u nije tako koncipirano, već se selektor bira po uzrastu. Ja sam sada zadužen za kadete. Kada sam bio na drugoj poziciji u Savezu, bio sam uključen kada je Barbulović kao selektor kadetkinja bio prebačen da radi i s juniorkama, da ostane da vodi generaciju koju je selektovao. Slažem se da nisu dobre česte promene u ovom uzrastu. To se videlo i sada po juniorima. Dalibor Čutura je preuzeo ovu generaciju, on je bio četvrti selektor za četiri godine. Prvo je bio Nikola Maksimović, pa Darko Trivković, a Zoran Todić ih je vodio prošle sezone na kraju kadetskog uzrasta. Kada su česte promene, mislim da igrači nemaju više osećaj pripadnosti. Što se mene tiče, na RSS-u je da odluči kako dalje, da li ću da budem na ovom mestu samo do kraja ovog Evropskog prvenstva, dve godine ili ću da nastavim da vodim i četiri. Nije to na meni da odlučim. Moram da kažem da mi prija opet uloga trenera, rad na terenu sa mladima. Moram, osim što sam trener, da lečim i dečje bolesti”.

Pomenuli ste Nemce kao jedne od favorita za najviši plasman. Ko bi još mogao da se uključi u raspodelu za medalje?
“Nemci i Španci su igrali polufinale prošle godine za rukometaše do 17 godina, pa su oni među favoritima. Egipat je bio u finalu. Francuska je uvek dobra, Portugalci imaju sjajnu generaciju, Islanđani… Dance nisam gledao”.

Kako stoje selekcije iz okruženja?
"Slovenija je najbolja, pobedila je i nas i Hrvate i to bez Aljuša Anžiča koji igra na juniorskom Evropskom prvenstvu i tamo dominira iako je dve godine mlađi. On je igrač ekstra klase. Mislim da ga nećemo videti u Beogradu”, zaključio je selektor rukometnih nada Srbije.