Tračak nade

Legendarni bard srpskog glumišta Danilo Bata Stojković u kultnom filmu „Ko to tamo peva“ rekao je: „Nemačka medicina je najbolja na svetu“. U rukometu, ako želiš sistem, rezultate trofeje, zna se, pozovi španske trenere. Stručnjaci sa Pirinejskog poluostrva vedre i oblače ovim sportom poslednjih desetak godina.

Neka nova Srbija! Desetkovani Orlovi slavili protiv moćnih Francuza na debiju selektora Đerone

Na nedavno završenom F4 Lige šampiona u Kelnu tri kluba su imala španske stručnjake – Ćavija Paskvala (Barselona), Raula Gonzalesa (Pari Sen Žermen) i Davida Davisa (Vesprem). Doduše, sva trojica su morali da čestitaju Čehu Filipu Jihi koji je sa Kilom stigao do evropske krune, ali to ne umanjuje kvalitet i dominaciju Španaca u rukometnom svetu. Ovoj trojki uspešnih stručnjaka dodajmo i kormilare mađarskog Segeda Huana Karlosa Pastora i Vive Kjelcea Talanta Dujšebajeva i dolazimo do činjenice da treneri iz Španije vode najbolje klubove Starog kontinenta. Vardaru su dve krune najboljeg tima Evrope doneli, pogađate, Španci - Raul Gonzales (2017) i Roberto Garsija Parondo (2019). U ženskom rukometu Ambroš Martin je jedan od najtrofejnijih i najcenijih trenera.

Ako ne možeš da ih pobediš – pridruži im se. Posle srebra na Evropskom prvenstvu u Beogradu 2012. godine Srbija je doživljavala fijasko za fijaskom na velikim takmičenjima. Domaći stručnjaci, od Vladana Matića, Dejana Perića, Jovice Cvetkovića i Nenada Peruničića dolazili su na kormilo reprezentacije, ali uspeha nije bilo. Trzavice, svađe, prepucavanja preko medija, bila su svakodnevna rukometne Srbije. Uvek je prljav veš izlazio na površinu. Rukometni savez Srbije, sada već bivši čelnici, predsednik Božidar Đurković i potpredsednik Dragan Škrbić odlučili su se za radikalni rez. Kormilu reprezentacije preuzeo je prvi stranac u istoriji srpskog rukometa, Španac Toni Đerona. Debi kao iz snova – pobeđena je svetska supersila, najtrofejnija rukometna reprezentacija u istoriji – Francuska.

Jedan od komentara na sajtu Mozzart Sporta posle fantastične pobede na startu kvalifikacija za Evropsko prvenstvo bio je: "Đerona je za jedan meč uradio više nego svi selektori Srbije od 2012. godine do sada“. Možda je preterano, euforično posle senzacionalne pobede u Zrenjaninu (kvota na Orlove bila 7,75, a na Galske petlove 1,12), ali nije daleko od istine. Možda su Trikolori potcenili našu selekciju, možda im je ovaj prvi meč bio samo priprema za Svetsko prvenstvo ili skrivanje karata pred Egipat, gde, nažalost, neće biti Srbije, možda su Francuzi imali i loš dan, ali to ne umanjuje veliku pobedu naših rukometaša.

KVOTA U MOZZARTU DA ĆE FRANCUSKA POSTATI ŠAMPION SVETA U EGIPTU JE 5,00.

Ko je Toni Đerona, Katalonac na kormilu Orlova? Španski stručnjak rođen je pre 47 godina u Tortosi, u Kataloniji. Prošao je školu Barselone, najvećeg rukometnog kluba na svetu, devetostrukog šampiona Evrope i aktuelnog vicešampiona Starog kontinetnta. Vodio je mlađe selekcije katalonskog giganta pet godina, bio u stručnom štabu prvog tima od 2004. do 2008. godine, direktor omladinske škole Barselone, vodio drugu ekipu giganta sa Pirineja. Bio je selektor Republike Irske i Tunisa sa kojim je bio šampion Afrike. Sedeo je na klupi najboljeg katarskog kluba Al Džaiša, a dve godine je već trener francuskog Šartra u kome igra reprezentativac Srbije Vanja llić. Prošle godine je imenovan za selektora Srbije. Malo ko je za njega čuo u našoj zemlji pre imenovanja, čak i u rukometnoj javnosti.

Prethodnici nisu uspevali da okupe najbolji tim. Bilo je uvređenih i poniženih, ali je Đerona krenuo od nule. Vratio je u nacionalni tim iskusne, prekaljene rukometaše Petra Nenadića i Marka Vujina. Nisu igrali protiv Francuske u utorak u Zrenjaninu, ali se očekuje da u narednim akcijama opet obuku dres Srbije. U dresu sa državnim grbom je opet Ilija Abutović, jedan od najbojih odbrambenih igrača sveta, koga nije bilo u nacionalnom timu četiri godine. U selekciji je opet i Petar Đorđić... Nije Đerona imao nasleđene probleme.

Đerona bez euforije posle fenomenalnog debija: Veoma dobar prvi korak, ali ima ih još mnogo

Svakog januara po pravilo posle debakla na velikim takmičenjima, rukometaši Srbije bili na stubu srama. Govorilo se o lošoj atmosferi, o sukobima selektora i igrača. Nadamo se da je sada to prošlost. Đerona je uveo novu energiju, uneo je tračak nade u izmrcvaljeni srpski rukomet, nekada ponos i dika našeg sporta. Prethodnih godine velika imena našeg rukometa sedela su na klupi selekcije, ali rezultati su izostali. Neki selektori su dobijali vruć krompir nespremni da se suoče sa moderim tendencijama u sportu koji iz godine u godinu napreduje i koji se menja brzinom svetlosti. Neki nisu imali ni odgovarajuću trenersku diplomu, staž na klupi...

Bilo je i tragikomičnih situacija da selektor ne zna u kom klubu mu igra reprezentativac i da na spisak stavi rukometaša koji je završio karijeru. Ono što je bilo upadljivo – prethodni kormilari nisu uspevali da nađu zajednički jezik sa najboljim igračima. Kako je moguće da zvanično najbolji rukometaš Evrope za 2019. godinu Petar Nenadić ne igra za nacionalni tim? Možete li da zamislite da Mikel Hansen ne igra za Dansku ili Sander Sagosen za Norvešku?

Dejan Milosavljev (©MN Press)

Toni Đerona nije imao taj balans prošlosti. Naravno, znao je gde dolazi, u kakvu haotičnu sredinu stiže, ali je bio spremen da se uhvati u koštac sa problemima, da počne da gradi sistem, ta čarobna reč koja odavno ne postoji u srpskom rukometu. Zasukao je rukave, a plodovi rada su bili vidljivi već u prvom meču. Svaki gol je proslavljen veoma emotivno, svaka odbrana Dejana Milosavljeva je burno propraćena stiskanjem pesnice. Videla se energija, elan, pozitivna atmosfera. Nije bilo "žutih minuta“ kada se igra raspada, toliko karakterističnih za prethodna prvenstva. Izmene su uvek donosile energiju na terenu, tačno se znalo ko kosi, a ko vodi nosi, nije bilo srljanja, nervoze... Lazar Kukić je u finišu preuzeo odgovornost, pogađao u serijama i pokazao da može da bude oslonac reprezentacije. I slika radosti posle velike pobede pokazuje koliko je Orlovima ovo značilo za povratak poljuljanog samopouzdanje pred naredne mečeve.

Slavlje rukometaša Srbije (©MN Press)

Ne pobeđuje se tako lako Francuska (treći favorit za zlato na SP posle Danske i Španije). Pre nešto više od dve godine na istom mestu, u Kristalnoj dvorani u Zrenjaninu, Srbija je u kvalifikacijama za Evropsko prvensvo jedva izborila remi sa rukometnim "liliputancima" Belgijancima.

Naravno, ne treba da budemo euforični. Jedna pobeda ne mora ništa da znači. Ovo je tek početak jednog mukotrpnog procesa povratka poverenja u nacionalni tim. Sledeće nedelje gledaćemo Svetsko prvenstvo u Egiptu. Nas nema na glavnoj pozornici, ali ova pobeda daje veru da bi nekada trofejni sport opet mogao da skrene od stranputice u koji je prethodnih godina nezadrživo srljao.